Izvor: B92, 10.Jan.2015, 13:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvo gostovanje Alena Badjua u Srbiji
Francuski filozof i jedan od najznačajnijih mislilaca današnjice Alen Badju posetiće prvi put naš region. On će od 12. do 14. januara održati seriju predavanja i razgovora sa publikom u Beogradu i Novom Sadu.
Gostovanje Badjua u Srbiji organizuje Edicija Jugoslavija u saradnji sa Studentskim kulturnim centrom Novi Sad i Domom kulture Studentski grad na Novom Beogradu.
Za 12. januar u velikoj sali Doma kulture Studentski grad u 18 časova zakazano je predavanje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Badjua “Živi prezent i politički subject”. Potom sledi podijum-diskusija sa Badjuom (u organizaciji Edicije Jugoslavija), kao i završni razgovor sa publikom.
U sali Magistrala DKSG-a dan kasnije, 13. januara u 15 časova održaće se razgovor sa dugogodišnjom saradnicom Alena Badjua, Izabel Vodoz (Isabelle Vodoz), lingvistkinjom i autorkom eseja o nemačkom lingvisti Klempereru koji je 2010. objavila Edicija Jugoslavija “Viktor Klemperer, LTI ( Lingua Tertii Imperii), Razmišljanja jevrejskog lingviste: jedna forma otpora”.
Tog dana, u 19 časova u velikoj sali DKSG-a sledi projekcija filma “Kineskinja” (La Chinoise, Jean-Luc Godard, 1967), a nakon filma sledi razgovor sa Badjuoom o političkoj sekvenci Francuske '68. i Žan-Liku Godaru.
Badju će se Novosađanima predstaviti 14. januara u u 20 časova u Novosadskom pozorištu Újvidéki színház. Tom prilikom biće organizovan razgovor sa Alenom Badjuom o “Obaveznom pozorištu”, zasnovan na tezama iz njegove knjige “Rapsodija za tetar”
Prvi i treći susret je organizovan uz simultani prevod, dok će se drugi (13. januar) odvijati na engleskom jeziku.
Ulaz na sva predavanja i razgovore je slobodan.
Alen Badju (Alain Badiou), filozof, matematičar, romansijer, dramaturg, osnivač Instituta za savremenu francusku filozofiju (Centre international d'étude de la philosophie française contemporaine), profesor na “Ecole Normale Superieure” u Parizu, jedan je od najproduktivnijih i najuticajnijih mislilaca današnjice.
U svom povratku na platonistički pojam Istine, Badju u centar svog filozofskog sistema smešta četiri procedure istine, koje filozofija prepoznaje kao univerzalne i večne: matematika, umetnost, ljubav i politika. Konstatujući da se nalazimo u eri ponovnog rođenja istorije, o čemu svedoči globalni talas narodnog bunta, francuski filozof pažljivo reinterpretira poraze revolucionarnih sekvenci (Francuska revolucija, Oktobarska revolucija, Kulturna revolucija u Kini), naglašavajući da se ta iskustva moraju sagledati kao putokazi, a ne stranputice, za jednu novu politiku emancipacije.
Istrajan borac novog tipa politike, vanpartijske orijentacije, Badju zaključuje da se istinska politika misli, a ne glasa. Politika emancipacije jeste mišljenje novog, a nikako kompromis sa logikom “kapitalo-parlamentarizma” i njegovim bezidejnim izdancima “demokratskog materijalizma”. Toj ideji veran je više od 40 godina.
Poslednje objavljene knjige (izbor) : Logike Svetova (Logiques des mondes, Seul, 2006) Drugi manifest za filozofiju (Second manifeste pour la philosophie, Fayard, 2009); Pohvala ljubavi (Éloge de l’amour, Flammarion SA, 2009), Vitgenštajnova antifilozofija (L'antiphilosophie de Wittgenstein, Nous 2009); Komunistička hipoteza (L'hypothèse communiste, Lignes, 2009), Ponovno rođenje istorije (Le Rèveil de l’histoire, Lignes, 2011).
Na srpsko-hrvatskom jeziku objavljeno je nekoliko izdanja tekstova Alena Badjua, od kojih izdvajamo: 4 Maja 1968 (iz Komunističke hipoteze), 2010, Edicija Jugoslavija (sveska br. 1), Mračni raspad, O kraju Državne istine, englesko + hrvatsko-srpsko izdanje sa pogovorom, 2009, Jan Van Eyck Academie, Maastricht i Arkzin, Zagreb.
