Izvor: Blic, 25.Apr.2017, 09:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Projektant staklene piramide Luvra puni 100 godina
Arhitetka Jo Ming Pej, kinesko-američki autor staklene piramide ispred pariskog muzeja Luvra koja je u početku dočekana s kritikama, sutra puni 100 godina.
Niko nije verovao da će kinesko-američki arhitetka, koji je do tada radio samo u SAD, uspeti da različite svetove moderne arhitekture spoji s Luvrom, nekadašnjom palatom francuskih kraljeva i careva.
Odluku da baš Pej radi projekat doneo je socijalistički >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << predsednik Fransoa Miteran, koji se 1978 oduševio njegovim novim krilom Nacionalne galerije u Vašingtonu, a 1983. godine odlučio da ga angažuje za Luvr.
Došavši u Pariz, Pej je rekao da je Luvr "čudan muzej koji nema pravi ulaz". On je zato zamislio podzemnu ulaznu prostoriju, pod dvorištem, s rampom niz koju bi se silazilo, pod ravnim staklenim krovom za koji je tek kasnije odlučio da ga pretvori u piramidu.
Francuski mediji su u to vreme žestoko kritikovali te njegove ideje i sam projekat piramide, prvi koji je uopšte radio u Evropi. To je bila i njegova prva intervencija na nekoj staroj građevini.
Koncept arhitekte je bio da posećenost poraste. Luvr je pre preuređenja i piramide posećivalo dva miliona turista godišnje, a sada skoro devet miliona ljudi.
Jo Ming Pej rođen je 26. aprila 1917. u Guangdžouu. Do trinaeste godine živeo je sa porodicom u Hong Kongu i Šangaju, a po završetku srednje škole, 1935, odlučio je da upiše studije u SAD u Pensilvaniji. Tamo je, između ostalog, učio i kod Valtera Gropijusa, rodonačelnika Bauhausa i "ikonoklaste" savremene arhitekture.
Od 1948. radio je za magnata nekretnina Vilijama Zekendorfa a onda je 1955. osnovao svoju firmu, "I. M. Pej i saradnici".
Postao je slavan u stručnim krugovima zahvaljujući Nacionalnom centru za istraživanje atmosfere u Koloradu nakon čega je izabran za glavnog arhitektu Biblioteke "Džon F. Kenedi" u Bostonu. Potom je dizajnirao Gradsku skupštinu i Simfonijski centar "Morton H. Majerson" u Dalasu, Rokenrol dvoranu slavnih u Klivlendu, pomenuto Istočno krilo Nacionalne galerije umetnosti u Vašingtonu...
Prvi put se vratio u Kinu 1975. gde je dizajnirao hotel na Fragrant Hilsu i Kulu Kineske banke u Hong Kongu, 15 godina kasnije. Autor je i Miho muzeja u Japanu, Muzeja u Sudžouu i Muzeja islamske umetnosti u Kataru.
Dobitnik je brojnih nagrada, između ostalog Prickerove nagrade za arhitekturu 1983. i Predsedničke medalje slobode (najvišeg civilnog odlikovanja u SAD).
