Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Apr.2012, 13:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pridobijanje krajnje desnice - put ka Jelisejskoj palati?

PARIZ -

Francuski predsednik Nikola Sarkozi jasno je pokazao kojim putem namerava da stigne do pobede u drugom krugu izbora i osvoji još jedan mandat - zaći će dublje na teritoriju krajnje desnice kako bi došao do glasova, potrebnih da bi nadmašio glavnog protivkandidata, socijalistu Fransoa Olanda.

Samo dan nakon što ga je Oland pretekao u broju glasova osvojenih u prvom krugu predsedničkih izbora, održanih >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u nedelju, Sarkozi, kandidat desnog centra, počeo je da se "udvara" glasačima krajnje desničarskog Nacionalnog fronta, čija je predstavnica Marin Le Pen osvojila solidno treće mesto.

"Reč protekcionizam nije gnusna reč", rekao je Sarkozi u govoru koji je održao juče nedaleko od Tura, jugozapadno od Pariza, navodi AP.

I Sarkozi i Oland su u svojim prvim govorima posle prvog kruga pokušali da privuku krajnje desničarske glasače svojim taborima, ali je Oland u tim pokušajima manje napadan.

Francuska štampa komentariše da je Sarkozi, nimalo diskretno, "izvadio tešku artiljeriju u pokušaju da zavede krajnju desnicu, dok Oland "pokušava da ubedi birače Nacionalnog fronta".

Oland je ocenio da su neki građani glasali za Marin Le Pen, jer imaju utisak da ih je sistem napustio.

"Oni koji ne znaju čemu da se okrenu, okreću se ekstremnom", rekao je Oland u govoru održanom u Bretanji.

Oba kandidata su upozorila na širenje populizma po Evropi - što je Sarkozi nazvao "kriznim glasanjem" naroda povređenog posledicama dužničke krize, koji se oseća napuštenim u u globalizovanom svetu.

Oland je u nedelju osvojio 28,6 odsto glasova, dok je Sarkoziju poverenje ukazalo 27,2 odsto birača, pa su obojici potrebni glasovi ekstremne desnice da bi prešli prag od 50 odsto glasova u drugom krugu, koji će se održati 6. maja.

Ipak, Sarkozi ima više razloga za osvajanje ekstremne desnice pošto se očekuje da će Oland pridobiti mnoge pristalice krajnje levičarskog kandidata Žan-Lika Melanšona, koji je u nedelju osvojio 11 odsto glasova, a u igri je i devet odsto Francuza koji su glasali za centrističkog kandidata Fransou Bajrua.

"Odmah ću se obratiti biračima koji ne slede slepo ideje Nacionalnog fronta, a tu pre svega mislim na opsednutost imigracijom, već koji, pre svega, izražavaju socijalni gnev", istakao je socijalistički kandidat.

Kako prenosi francuska štampa, Oland je rekao da želi da se najpre obrati levičarskim biračima jer ne želi da napravi grešku i "zaboravi na svoje, dok govori drugima", ali je ipak naglasio da se obraća svim Francuzima.

Uspeh kandidatkinje ekstremne desnice, koja je osvojila skoro 18 odsto glasova - što znači da je za nju glasala jedna petina Francuza - zapravo je najveće iznenađenje u prvom krugu glasanja, navodi AP.

Marin Le Pen i njena antiimigrantski nastrojena stranka žele da izvuku Francusku iz evrozone, da ponovo uspostave pograničnu kontrolu, obruše se na imigrante i zaustave ono što ona naziva islamizacijom Francuske.

Sarkozijeva agenda je, kao jednu od važnih stavki, sadržala zaštitu francuskog identiteta, civilizacije, granica, radnika, omladine i penzionera, a sve su to teme drage Nacionalnom frontu.

Zvaničnici EU u Briselu upozorili su Sarkozija da se ne ulaguje previše ekstremnoj desnici i ne žrtvuje teško izvojevano evropsko jedinstvo, izgrađeno na pepelu Drugog svetskog rata, imajući u vidu da su vrednosti krajnje desnice suštinski protivne idealima koji su doveli do izgradnje Evrope.

Pridobijanje pristalica Marin Le Pen je prilično težak zadatak, budući da je ona ranije govorila da svojim sledbenicima neće dati instrukcije o tome kako da glasaju u drugom krugu.

Ukoliko Oland pobedi u odlučujućem krugu, postaće prvi socijalistički predsednik Francuske otkako je Fransoa Miteran otišao sa funkcije 1995. godine.

Prema anketama sprovedenim u nedelju uveče, Oland će, kako je i ranije predviđano, 6. maja verovatno nadmašiti Sarkozija za desetak poena, navodi AP.

Olandova pobeda u prvom krugu zabrinula je finansijska tržišta zbog njegovih obećanja da će povećati državne troškove, smanjiti ogromne francuske dugove, potkrepiti privredni rast i ujediniti Francuze posle Sarkozijevog mandata, a zalaže se i za nametanje poreza od 75 odsto bogatima.

Sarkozi se, u međuvremenu, svim silama trudi da ne postane prvi francuski šef države koji nije osvojio i drugi mandat otkako je Valeri Žiskar d'Esten izgubio od oscijaliste Fransoe Miterana 1981. godine.

Kakav god bio ishod odlučujućeg megdana 6. maja, odluka francuskih birača uticaće na ostatak 27-člane EU, s obzirom na to da je Francuska druga najveća ekonomska zemlja EU posle Nemačke, podseća AP.
Pogledaj vesti o: Predsednički izbori

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...