Izvor: SEEcult.org, 05.Jul.2016, 01:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preminuo Abas Kjarostami
Iranski filmski reditelj Abas Kjarostami (Abbas Kiarostami), dobitnik niza nagrada na međunarodnim festivalima, uključujući i Zlatnu palmu u Kanu, preminuo je u 77. godini u Parizu posle teške bolesti.
Kjarostami se lečio u Parizu od kancera, koji mu je ustanovljen u martu 2016. godine, a nedavno je i operisan u Francuskoj.
Dobitnik Zlatne palme za film “Ukus trešanja” 1997. godine, Kjarostami >> Pročitaj celu vest na sajtu SEEcult.org << je bio poznat po niskobudžetnim filmovima.
Rođen 22. juna 1940. godine u Teheranu, Kjarostami je još u detinjstvu pokazao izuzetno interesovanje za crtanje, a studirao je na Fakultetu likovnih umetnosti Teheranskog univerziteta. Kao dizajner i ilustrator, tokom 60-ih godina radio je u advertajzingu, a 1969. godine je osnovao filmsko odelјenje na Institutu za intelektualni razvoj dece i mladih (Kanoon) u Teheranu, gde je proizveden veliki broj najpoznatijih iranskih filmova.
Debitovao je filmom “Hleb i sokak” (1970) u kojem je istraživao vezu realizma i fikcije. Nјegova omilјena tema, univerzum detinjstva, izražena je u seriji filmova na razmeđi narativnog i dokumentarnog stila.
Krajem 80-ih, Kjarostami je dobio zasluženo međunarodno priznanje zahvaljujući filmu “Krupni plan” (1990), te poetičnim filmovima “Gde je kuća mog prijatelјa?” (1987), “Život i ništa više...” (1992), “Kroz maslinjake” (1994)…
Kjarostami je za film “Ukus trešanja” dobio Zlatnu palmu u Kanu, a 1999. režirao je i “Vetar će nas odneti” (1999), koji je osvojio Srebrnog lava u Veneciji.
Kjarostami je na prelasku u 21. vek odlučio da sa 35-milimetarske filmske trake pređe na digitalni video, a prvi film u kojem je koristio tu tehnologiju bio je “ABC Afrika” (2001). Koristeći digitalnu kameru, režirao je nekoliko filmova različite dužine, među kojima su “Deset” (2002), “Pet posvećeno Ozu” (2004), “10 na Deset” (2004), “Putevi Kjarostamija” (2005) i “Širin” (2008). “Kopija originala” bilo je njegovo prvo delo snimlјeno izvan Irana.
U gotovo 40-godišnjoj filmskoj karijeri, Kjarostami je bio i scenarista, filmski producent, montažer, snimatelј i glumac. Takođe, izlagao je fotografije, kratke filmove i poeziju.
Kjarostami je bio glavna zvezda festivala Kustendorf na Mokroj Gori 2011. godine, kada mu je posvećen program “Retrospektiva velikana”.
Prethodno je 2005. godine gostovao na 33. Festu u Beogradu, na kojem je priređena i izložba njegovih fotografija u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, nazvana “Putevi Abasa Kjarostamija”.
Kjarostami je tada rekao da njegovi filmovi govore o običnim ljudima, te da je počeo da ih snima razmišljajući kako je moguće ekranizovati ljudske drame iz svakodnevnog života minimalnim sredstvima.
Objašnjavajući zašto ne naglašava politički aspekt u svojim filmovima, Kjarostami je rekao da "dobar film uvek govori o večitim ljudskim vrednostima, a one ne zavise direktno od konkretne političke situacije".
(SEEcult.org)
