Izvor: Politika, 09.Okt.2013, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pre pola veka odleteo Mali Vrabac, Edit Pjaf
BEOGRAD – Čuvena francuska šansonjerka Edit Pjaf, poznata kao Mali Vrabac, preminula je pre pola veka, 10. oktobra 1963. u 48. godini.
Edit Pjaf je rođena kao Edit Đovana Gasion 15. decembra 1915. godine u bolnici Tenon u Parizu, a ne na ulici Belvil, kako su navodili pojedini biografi.
Objavila je memoarska dela „Na balu šanse” i „Moj život”.
Poslednji biografski film o njoj snimljen je 2007. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godine pod naslovom „Život u ružičastom” (La Vie en Rose), prema naslovu njene najpoznatije šansone, koju je pevala od sredine četrdesetih godina prošlog veka.
Čuveni su i njen „Milord” (1959), „Non, je ne regrette rien” (1960), „Hymne a l'amour” (1949), „Sous le ciel de Paris” (1954), „Les Amants d'un jour” (1956).
Najnovija biografija, pod nazivom „Pjaf, francuski mit” autora Robera Belrea, koja se zasniva na pismima koje je od pevačice primao njen prijatelj, pesnik Žak Burža, u francuskim knjižarama pojavila se nedavno i ruši pojedine mitove.
Dok je jedan raniji biograf tvrdio da je rođena na ulici, a ne u porodilištu i da je na hodočašću izlečena od problema s očima, ta knjiga navodi da nije patila od keratitisa (upale rožnjače) između treće i sedme godine, kako se ranije tvrdilo.
Prema tom autoru, Pjaf je bila „rekorderka u zavođenju, strasti, bolu, ludilu, provokacijama i zanesenosti”.
Visoka manje od 150 centimetara, osvojila je publiku svojim snažnim glasom i naglašenim francuskim akcentom, uvek odevena u crno.
Rođena kao ćerka cirkuskog artiste i ulične pevačice, detinjstvo je provela u siromaštvu, putujući sa cirkuskim trupama.
Prvi put je javno nastupila u 14. godini kao ulična pevačica.
U vanbračnoj vezi s dostavljačem pošte Lujom Dipontom, sa 17 godina, dobila je ćerku koja je ubrzo umrla od meningitisa.
Od 1935. peva u noćnim klubovima i uzima pseudonim „La Mome Piaf” što je u lokalnom žargonu značilo Mali Vrabac, pod kojim je izgradila izuzetnu karijeru.
Bila je prva Francuskinja koja je svojim glasom osvojila Ameriku.
Glumila je u nekoliko filmova, među kojima „French cancan” iz 1954. godine. Napisala je brojne tekstova za šansone, između ostalih za kultne „La vie en rose” i „Je ne regrette rien”.
Sahranjena je na pariskom groblju Per Lašez, ali bez verskog obreda, s obrazloženjem da se više puta udavala i da je vodila buran život, ali je njen grob česta meta posetilaca, odnosno poštovalaca.
Zvanično je objavljeno da je umrla od posledice unutrašnjeg krvarenja u mozgu, izazvanog pucanjem aneurizme.
Bila je iscrpljena od zavisnosti, teških hirurških intervencija, reumatoidnog artritisa i uopšte neurednog života.
Otkrila je brojne velike talente francuske muzičke scene, poput Šarla Aznavura, Žorža Mustakija, Iva Montana.
Njena najveća ljubav, bokser Marsel Serdan, poginuo je u avionskoj nesreći 1949. godine, zaputivši se da je poseti u Njujorku.
Pesma, prethodno napisana „Hymne a l'amour” sa zlosutnim stihom „Ako te jednog dana život odvoji od mene...” kao da je nagovestila tragičan rasplet.
Marijon Kotijar je pre šest godina dobila Oskara za ulogu Edit Pjaf u biografskom filmu „Život u ružičastom”.
I danas Pjaf je jedan od najpoznatijih francuskih „izvoznih proizvoda”, poput Brižit Bardo, Morisa Ševalijea ili Kloda Monea.
Tanjug
objavljeno: 09.10.2013.
.jpg)
