Izvor: Politika, 12.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslednje tajne ukletog pisca
Vanserijski temat francuskog časopisa „Lir” posvećen Luj-Ferdinandu Selinu
Specijalno za „Politiku”
Pariz – I četrdeset sedam godina nakon smrti Luj-Ferdinanda Selina (1894-1961) pominjanje njegovog imena još uvek izaziva u Francuskoj nelagodnost i ljutnju. Ali i divljenje i fascinaciju. U želji da iznova oseti raspoloženjei bez predrasuda govori o Selinovoj kontroverznoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ličnosti i delu, nedavno mu je poznati književni časopis „Lir” posvetio vanserijski, tematski broj. U vanredno zanimljivim tekstovima pratimo čitav niz svedočenja poslednjih preživelih Selinovih prijatelja, njegovih izdavača, advokata, kritičara i biografa, brojnih ličnosti iz Danske u kojojje Selin proveo šest godina u egzilu od čega osamnaest meseci u zatvoru.
„Lir” prenosi u celiničuveni intervju sa Selinom, objavljen u listu „Ekspres” 1957. godine koji je postao predmet nečuvenog skandala i protesta. Tekstovima se pridružuju mnoge uzbudljive, neobjavljivane fotografije iz Selinovog privatnog života, delovi njegovih pisama upućenih Fransoa Morijaku, Henriju Mileru ili drugim piscima, fotokopije ličnih isprava" Poseban dar čitocima čini faksimil četiri, od ukupno 876 stranica Selinovog originalnog rukopisa „Putovanje nakraj noći” za koji se verovalo da je izgubljen, a koji se „čudom” pojavio 2001. godine.
Tog lepog majskog dana, mitski rukopis se pojavio iznenada, nakon čitavih 60 godina, na jednoj aukcijskoj prodaji. Dva tajanstvena kolekcionara podigla su mu cenu do nečuvene cifre od 12 miliona francuskih franaka. Svetski rekord za jedan književni rukopis! Ovaj neobični događaj imao je srećan završetak. Francuska Nacionalna biblioteka uspela je da, zahvaljujući bogatom meceni, sakupi astronomsku sumu i otkupi dragoceni rukopis koji se dugo, a da to niko nije znao, nalazio u privatnoj svojini galeriste Pjera Beresa.
„Lir” štampa i svedočanstvo iz prve ruke o vezama tada već poznatog romansijera sa Nemcima tokom okupacije. Radi se o odlomku iz memoara bivšeg SS pukovnika Hermana Biklera, rodom iz Strazbura, koji je u Parizu 1943. godine bio zadužen za kontrašpijunažu i nadzor nad ličnostima iz političkog života. Bikler se nakon rata nastanio sa porodicom u Severnoj Italiji pošto je u Nemačkoj, u odsustvu, bio osuđen na smrtnu kaznu. U blizini jezera Lugano, gde i danas živi, osnovao je preduzeće za promet tekstilom i nikada nije imao ozbiljnijih problema sa pravosuđem.
U svojim sećanjima Herman Bikler posvećuje poduže poglavlje druženju sa Selinom. Opisuje ga kao jednog od najinteresantnijih i najsimpatičnijih ljudi koje je imao prilike da sretne u Francuskoj. Ime doktora Luja Detuša, pod književnim pseudonimom Luj-Ferdinad Selin, bilo mu je poznato još od početka tridesetih godina kada je u jednom alzaskom dnevnom listu objavio kritiku njegovog romana „Putovanje nakraj noći”. Deset godina kasnije upoznao je i lično tog visokog čoveka širokih ramena, bledog lica i crne raščupane kose, u neurednoj bundi od ovčijeg krzna. Spremao se da se na motoru odveze u parisko predgrađe u kojem je radio kao lekar za sirotinju" Dobro se seća i poseta Selinovom domu u Ulici Žirardon, u srcu Monmartra. Selin je živeo u trosobnom, pretrpanom stanu u koji se dolazilo mračnim stepeništem. U jednoj od soba, veliki, okrugli sto u sredini, a čitav pod bio je prekriven ispisanim listovima hartije koji se nikada nisu uklanjali.
Luj-Ferdinand Selin jedan je od najvećih francuskih pisaca dvadesetog veka, to je neosporno. Neosporno je, takođe, da je njegov život jedan od najtajanstvenijih života pisaca. Treba priznati da je i on sam, u velikoj meri, učestvovao u stvaranju sopstvenog imidža „šugavog psa” francuske literature. O Selinu su napisane odlične biografije. Nedostaje samo sinteza, mesta koje prekrivaju tamne senke piščevog života koji je bio mnogo složeniji i strastveniji nego što je njegova „crna legenda” htela da zabeleži. Jer, treba li i podsećati da je autor čuvenog „Putovanja nakraj noći” presudno uticao na čitavu modernu književnost, da je bukvalno dinamitirao tradicionalni kodeks pisanja, prvi uspeo da unese u književnost emociju govornog jezika, metamorfozira realnost i raspali plamen provokacije?
Kako objasniti, „Lir” nastavlja sa svojom anketom, da se nakon velikog uspeha svoja dva prva romana, Selin upustio u pisanje otrovnih antisemitskih pamfleta? Kako je, i kada rođen selinovski antisemitizam? Zbog čega je započeo negovanje jednog toliko rizičnog žanra po cenu da izgubi dušu?
Čini se da u tom poduhvatu ima nekog očajničkog donkihotizma. Verovao je da svojim knjigama može da spreči rat i ponavljanje svetskog krvoprolića. Njegovi prvi antisemitski pamfleti imaju „izvinjenje”: njihov radikalizam rođen je iz pacifizma onih koji su upoznali rovove 1914. On objavljuje, dakle, prvo kraći tekst pod nazivom „Mea culpa” u kojem ispoveda utiske sasvog putovanja u Sovjetski Savez. Preneražen je onim što je video. Počinje da oseća da Jevreji guraju Francusku u rat sa Hitlerom i želi da umanji njihov uticaj. Godine 1937. objavljuje pamflet „Bagatele za jedan pokolj” i „Školu za leševe” naredne godine. Ozbiljna uvredljivost njegovih reči, udruženih sa vatrenim stilom, pokrenuće mržnju koja će polako sve više rasti. Selin će morati da napusti dispanzer u kome je do tada radio.
Ući u čuvenu Galimarovu kolekciju „Plejada” nije mala stvar. Ući za života, eto šta je priznanje"! Krajem pedesetih godina samo je šačica malobrojnih imala istu privilegiju: Andre Žid, Pol Klodel, Andre Malro i Anri de Monterlan. Selin potpisuje ugovor sa Galimarom 2. juna 1959, po kojem njegovo „Putovanje nakraj noći” i „Smrt na kredit” treba da se pojave u slavnoj ediciji. Ovim je označen Selinov povratak na literarnu scenu nakon što su njegovi advokati uspeli da mu izdejstvuju amnestiju 1951.godine.
-----------------------------------------------------------
Hipnotisao kameru
Usred mnoštva novih izdanja Selinovih knjiga ili knjiga o njemu, u knjižarama se nedavno pojavio i dupli DVD pod nazivom „Živi Selin”. On sadrži tri istorijska Selinova intervjua za francusku televiziju, zbog kojih je poslednjih sedmica prodat u više desetina hiljada primeraka. Autor „Putovanja nakraj noći” bukvalno hipnotiše kameru. Intervjue prati jedan od najboljih dokumentarnih filmova o Selinovom životu koji je potpisao Mišel Polak.
Mirjana Uaknin
-----------------------------------------------------------
Selin kod nas
Luj-Ferdinand Selin je prevođen kod nas, i to odavno. Njegov roman „Putovanje nakraj noći” objavio je Nolit 1981. godine, u prevodu Ivanke Pavlović (izdanje je, u istom prevodu, objavio „L.O.M.” 2004), delo „Smrt na kredit” izašlo je u izdanju ZepterBookWorlda 2003, a roman je prevela Svetlana Stojanović. Umetničko društvo „Gradac” objavilo je 1999. godine u biblioteci „Alef” Selinovu doktorsku disertaciju na studijama medicine: „Semelvajs (1818–1865). Semelvajsov život i delo” u prevodu Olivere Milićević.
Međutim, mnogo pre francuskog „Lira”, isto Društvo objavilo je tematski broj časopisa „Gradac”, u celosti posvećen Selinu. Dvobroj 118-119, godine 1996. priredili su Milojko Knežević i Branko Kukić, a u časopisu su, između ostalog, objavljeni „Beležnica oklopnika Detuša”, „Meaculpa”... razgovori sa Selinom, a potom i tekstovi poznatih pisaca kakvi su Žid, Keruak, Paund, Le Klezio, Kiš... o Selinu.
A. C.
[objavljeno: 13/11/2008]
