Izvor: Politika, 14.Jul.2010, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Polanskom predlažu da piše memoare
Posle bekstva iz SAD 1978, francusko-poljski reditelj snimao je uglavnom u zemljama koje ga ne bi izručivale američkom sudstvu, a najčešće u Parizu, u onim delovima grada gde voli da šeta
Odluka švajcarskih vlasti da pusti na slobodu francusko-poljskog reditelja Romana Polanskog, čime je odbijen zahtev SAD za izručenje umetnika pod optužbom za ilegalne seksualne odnose koje je pre više od 30 godina imao sa maloletnicom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Samantom Gejmer, pozdravljena je među filmskim umetnicima u svetu.
Iako je u decembru 2008. Samanta Gejmer (48) zatražila od tužilaštva da obustavi postupak protiv Polanskog, Apelacioni sud Kalifornije odbacio je u februaru 2009. zahtev advokata sineaste da se protiv njega obustavi postupak u slučaju suđenja za prestup stariji od 30 godina. Posle hapšenja, septembra prošle godine, Polanski je u decembru 2009. pušten uz kauciju od 4,5 miliona švajcarskih franaka (oko tri miliona evra) i od tada, do prekjuče, bio je u kućnom pritvoru u svojoj vili u planinskom mestu Gštatu.
Sada je slobodan da ponovo putuje Evropom, što je i činio proteklih 30 godina izbegavajući bilo kakav mogući kontakt sa američkim tlom.
Rođeni Parižanin, student čuvene poljske filmske škole u Lođu, pažnju javnosti na svoj talenat, skrenuo je delom „Nož u vodi” 1962, jednim od retkih poljskih filmova posle Drugog svetskog rata koji za temu nije imao rat. Uspeh ovog dela omogućio mu je da film „Repulzija” radi u Velikoj Britaniji, zatim je snimio „Neustrašive lovce na vampire”, a njegov konačan odlazak u Holivud i status traženog reditelja desio se povodom sofisticiranog psihološkog trilera „Rozmarina beba” (1968). Usledili su holivudski uspesi i pohvale filmova „Che”, „Kineska četvrt”, i „Tragedija Magbeta” koji je snimao u Velikoj Britaniji.
Seksualni prestup slavnog reditelja dogodio se 10. marta 1977. u kući glumca Džeka Nikolsona, gde je Polanski doveo Samantu Gejmer na slikanje za modni časopis. Posle prijave njenih roditelja, reditelj je uhapšen polovinom 1977. u Los Anđelesu, priznao je „protivzakonite seksualne odnose” sa maloletnicom, i proveo 42 dana na psihijatrijskom posmatranju. Iz SAD je pobegao 1978, pre nego što mu je izrečena sudska kazna, a od tada živi u Evropi, u Parizu, i nikada nije kročio na američko tle, u strahu od hapšenja, a nije prisustvovao ni dodeli Oskara 2003, kada mu je ovo priznanje pripalo za režiju drame „Pijanista”.
Posle bekstva iz SAD, čuveni film „Tes” sa Nastasjom Kinski, Polanski je snimio u Parizu i film posvetio svojoj tragično nastradaloj supruzi Šeron Tejt koja je ubijena 1969. Izbegavajući zemlje koje bi ga mogle izručiti SAD, među kojima i Veliku Britaniju, tokom osamdesetih Polanski je snimao na Malti, u Francuskoj – najčešće u Parizu, i to u onim delovima grada gde voli da šeta i, kako kaže, razmišlja o novim filmovima, u Portugalu i Španiji, Češkoj („Oliver Tvist”), Nemačkoj i Poljskoj („Pijanista”), na Islandu i u Danskoj, gde je snimao poslednji film „Pisac iz senke”. Ovo delo, koje je premijerno prikazano na poslednjem Berlinskom festivalu, završavao je iz zatvora u Cirihu, u kojem je boravio posle hapšenja 26. septembra 2009. Pre hapšenja, Polanski je kompletno izmontirao sliku filma, a putem svojih prijatelja i advokata koji su ga posećivali u zatvoru, timu saradnika slao je uputstva za montažu zvuka i muzike u trileru zasnovanom na romanu Roberta Harisa, o bivšem britanskom političaru i njegovom piscu iz senke koji mu anonimno pomaže da napiše memoare.
Posle premijere filma „Pisac iz senke”, britanski list „San” prokomentarisao je da bi, ako i kada bude oslobođen, Polanski trebalo da napiše svoje memoare o decenijskom bežanju od američkog sudstva, naravno uz pomoć pisca iz senke.
I. Aranđelović
objavljeno: 15/07/2010
