Izvor: BKTV News, 10.Jul.2014, 13:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pogled iz Brisela: Rusija i Srbija – “Južni tok” i druge priče
POGLED IZ BRISELA
Posle Berlina i Pariza, posetom Moskvi i razgovorima sa ruskim predsednikom Putinom i premijerom Medvedevim, premijer Vučić je uspešno zaokružio veliku spoljnopolitičku turneju po ključnim centrima moći za Srbiju u Evropi.
Stiče se utisak da je na ovaj način Srbija uspešno definisala svoju spoljnopolitičku poziciju, ali i u razgovorima >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << sa najznačajnijim spoljnopolitičkim ali i ekonomskim partnerima, razjasnila i svoje obaveze, kako u političkom tako i u ekonomskom smislu.Premijer Vučić je svojim sagovornicima u Parizu, Berlinu i Moskvi jasno istakao ključni spoljnopolitički cilj Srbije – pristupanje Evropskoj Uniji, ali i očuvanje dobrih političkih i ekonomskih odnosa sa Rusijom. Sigurno je da će tokom procesa pristupanja EU, za Srbiju biti sve teže da održava ravnotežu odnosima prema Briselu i prema Moskvi, ali uspeh u toj političkoj igri je od velike ekonomske važnosti za Srbiju, upravo zbog značajnih ekonomskih interesa koji Srbija ima u odnosima sa Rusijom.
I zato se stiče utisak da su upravo ti ekonomski odnosi izmedju Srbije i Rusije dominirali u razgovorima koje je u Moskvi imao premijer Vučić – sa predsednikom Putinom i premijerom Medvedevim. I u tim razgovorima Srbija je dobila puno, tamo gde se to moglo i očekivati – u segmentu izgradnje gasovoda „Južni tok“.
Da podsetimo, finansiranje gradnje „Južnog toka“ ići će i kredita od 700 miliona evra koji odobrava Gasprom, po pristojnoj kamatnoj stopi od 4,25 odsto i po povoljnom modelu otplate – iz tranzitnih taksi, tako da taj kredit neće opterećivati srpski ionako prenapregnuti budžet. Ustupak je i uključivanje srpskih firmi u izgradnju „Južnog toka“ kroz Srbiju, preko ruskog izvodjača radova „Centrogasa „, što će srpskih gradjevincima doneti prihod od nekoliko stotina miliona evra. Finansijski rizik za izgradnu gasovoda za Srbiju znatno je smanjen, iako i dalje ostaje taj spor izmedju EU i Rusije oko gradnje gasovoda i njegove usaglašenosti sa trećim energetskim paketom EU. Potpisivanje finalnog sporazuma izmedju Srbije i „Gasproma“ oko izgradnje gasovoda u Srbiji predstavlja na neki način i krunu posete premijera Vučića Moskvi. Ovaj sporazum je i još jedna karika u nizu ugovora koji je proteklih nedelja Gasprom potpisao sa svojim evropskim partnerima u Austriji, Bugarskoj i drugim zemljama na trasi gasovoda.
Pred posetu Moskvi, nije se mnogo očekivalo od našeg zahteva za promenu Sporazuma o slobodnoj trgovini, koji bi obuhvatio i bescarinski izvoz Fiatovih automobila iz Kragujevca u Rusiju, kao i pitanje povećanja rudne rente za NIS-Gaspromnjeft. Ostalo je da se ta pitanja ispregovaraju na ekspertskom nivou, bez ,,glatkog odbijanja“, što daje nadu da se neke stvari mogu pomeriti na bolje.
Ova spoljnopolitička turneja premijera Vučića otvorila je prostor i za intenzivniju komunikaciju sa liderima Nemačke, Francuske i Rusije. Vrlo brzo slede novi susreti sa kancelarkom Angelom Merkel, francuski premijer Vals na jesen dolazi u posetu Beogradu, kao i predsednik Putin do kraja godine. I to je izuzetno važan rezultat ovih poseta – održavanje bliske komunikacije sa velikim političkim silama, koje su i naši veoma značajni ekonomski partneri, i to u cilju očuvanja naših ključnih geopolitičkih i medjunarodnih ekonomskih interesa, a posebno ako se uzme činjenica da je Srbija mala zemlja, koja se trudi da promeni svoj negativan politički imidž koji je imala proteklih decenija, a sa druge strane da u ovim teškim vremenima ostvari napredak u evropskim integracijama.
Srbija za sada geopolitički igra vrlo dobro, ali je jasno da će i u narednom periodu biti potrebno puno diplomatske i političke veštine, kako bi odbranili našu poziciju i naš interes. Trebaće puno manevrisanja da održimo „naš mali brod na burnom medjunarodnom političkom moru“.
Autor: dr Vladimir Krulj – viši savetnik „Kreab & Gavin Anderson“ Brisel
Pogledaj vesti o: Moskva
.jpg)
