Izvor: Politika, 16.Jun.2011, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pogled digitalnih ikona
Estetika Crkve svetog Marka inspirisala je nemačkog umetnika Tomasa Kenera za večerašnji performans nazvan po biblijskoj gori Tavor
Ukoliko se večeras, oko 20.00 sati, budete nalazili u Knez-Mihailovoj, u blizini Kalemegdana i Pariske ulice, svratite u Salon muzeja savremene umetnosti. Bićete u prilici da prisustvujete nesvakidašnjem performansu i intrigantnoj audiovizuelnoj instalaciji pod nazivom „U Tavorskoj senci”, čije mozaički povezane gradivne elemente >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << umetničkom intervencijom spaja Tomas Kener, poznat domaćoj publici po višestrukom učešću na festivalu elektronske muzike „Dis-patch”.
Postavka, otvorena do 10. jula, koja se nalazi u potpuno mračnoj prostoriji, slojevita je i kompleksna – sastoji se od digitalnih snimaka odabranih pravoslavnih ikona iz zbirke Muzeja ikona u Reklinghauzenu (inače jedne od najvećih toga tipa na Zapadu), one se animiraju kompjuterski i izgledaju, s jedva primetnim pokretima, kao da su žive iako su statične, dok podlogu čine zvuci preuzeti iz Beograda i njegove okoline i delovi intervjua koje je autor vodio sa meštanima o strahu, mraku, sreći, samoći, životu... Ako imate strpljenja, kako kaže Kener, da se unutra dovoljno dugo zadržite, u jednom momentu imaćete utisak da svi likovi istovremeno, gde god stajali u prostoriji, gledaju pravo u vas. I tu počinje priča.
– Moja dela su jednostavna i jasna, ali im nije lako prići, jer je za to potrebno strpljenje, a ljudi su navikli da im se sve objasni odjednom. Fizičko i duhovno vreme labavo su povezani. Čitavo popodne sa prijateljima može proći dok trepneš, ali deset minuta ispita na kojem ne znaš pitanja može da izgleda kao da traje večno. Šta je sa onim minutima manjka ili viška, šta se u čoveku i njegovoj duši dešava u tom izgubljenom vremenu? To je pitanje!
Ideja za izložbu, čiji naziv potiče od naziva za opis svetlosti koja obasjava slikovni prostor na ikoni, a koji je u vezi sa gorom Tavor, gde su po biblijskom legendama tri apostola prisustvovala Isusovom preobraženju u svetlost, rodila se pre osam godina, kada je Kener prvi put posetio jednu pravoslavnu crkvu – Crkvu svetog Marka u Beogradu. Njena estetika ga je zaintrigirala. Ikone takođe.
– U ovom konkretnom slučaju želeo sam da istaknem transformaciju običnog čoveka u svetog. Ikone sam očovečio, učinio živim. Da bih naveo posetioce da se zapitaju koji je to trenutak kada običan čovek postaje svet? Šta se dešava u tom momentu? I gde smo mi u odnosu na njega? Uz to, ikone su iz davnina, a zvuci iz sadašnjosti. Tako sam povezao jedan prostor i vreme sa drugim, dok posetilac sam stvara treći prostor i vreme. Sopstveni.
Naš sagovornik konstatovao je u katalogu izložbe: „Sasvim je očigledno da pokušavam da radim nasuprot inflaciji. Zato se u svakom delu bavim i rasponom pažnje, tako što dajem slici i zvuku prostor koji zaslužuju.” To je možda i deo odgovora na pitanje zašto je muzika koja prati vizuelni sadržaj svedena.
– Služim se „malim”, „načutim” i veoma tihim zvucima. Volim male stvari i mislim da je važno tražiti lepotu u situacijama koje se obično ne smatraju lepim. I minimalizam i maksimalizam mogu da posluže svrsi. Nedostatak novca često nas upućuje na minimalizam. Što i nije strašno. Jer, razlika u kvalitetu ne postoji, postoji samo vaše umeće da i na taj način izvučete esenciju.
Ovaj multimedijalni umetnik, koji je pohađao Muzički koledž u Dortmundu, za potrebe Luvra komponovao muziku za desetak nemih filmova i dobio brojne nagrade na međunarodnim filmskim festivalima, nije do kraja želeo da otkrije šta će se tačno dešavati na večerašnjem performansu – obliku izražavanja koji je za njega inače najveći izazov. Izložba će biti početna tačka svojevrsnog koncerta i sve će se dešavati u mističnom polumraku Salona. Ostalo je na vama.
M. Dimitrijević
objavljeno: 17.06.2011.
