Izvor: Večernje novosti, 09.Maj.2015, 22:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pobednicima dužna počast

PARIZ: OD STALNOG DOPISNIKAČARLS Bronson vredno kopa podzemni prolaz, dok na površini Pol Njumen ledenoplavim očima posmatra nemačkog oficira. Situacija je krajnje napeta. To Francuzi ovih dana ponovo gledaju legendarni film Džona Stardžesa "Veliko bekstvo" o pokušajima zarobljenih savezničkih oficira da uteknu iz nemačkog logora. Ovde pobedi nad nacizmom i dalje daju veliki značaj. Osmi maj, kada zapadnjaci slave pobedu, naravno, neradni je dan. Tom prilikom, TV ekrani su prepuni >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << specijalnih emisija posvećenih proterivanju nacista. Ovih dana su, tako, emitovani brojni filmovi i reportaže o poslednjim danima rata, o iskrcavanju saveznika u Normandiji i napredovanju Crvene armije s druge strane fronta, o pregovorima za spasavanje Pariza ili o spektakularnoj evakuaciji Luvra, kada je za samo tri dana, dve stotine ljudi, u najvećoj tajnosti, u dvorce u unutrašnjosti zemlje prenelo čak četiri hiljade remek dela. Francuzi se pritom ne ustručavaju da odaju priznanje i onim nemačkim oficirima i zvaničnicima koji su razumnim potezima u suluda vremena dali doprinos očuvanju njihove nacionalne baštine, kao što je predsednik nemačke ratne komisije za zaštitu umetničkih dela grof Franc Volf Meternik, koji se smatra jednim od najzaslužnijih baš za spas bogatstva iz Luvra, zbog čega je od De Gola kasnije odlikovan Ordenom Legije časti. I ovde postoje dva istorijska kraka, koja su crtali, s jedne strane, članovi De Golovog pokreta otpora, a s druge, kolaboracionisti maršala Petena. Uloge su, međutim, tačno podeljene, niko se ne ljuti na činjenično stanje. Komunisti ovde nikom ne smetaju, pa je tako sasvim normalno da se danas u francuskim gradovima nalaze bulevari s imenom Vladimira Iliča Lenjina, Karla Marksa ili Sovjetskog Saveza, a da se ceo jedan kvart u Parizu zove Staljingrad. Francuzima je, ipak, dugo trebalo da priznaju aktivnu ulogu domaćih izdajnika iz Višija u stradanju svojih sunarodnika. Učinio je to tek Žak Širak. - Ovde nema mesta za veliku kontraverzu. Svi znaju da je Francuska, ipak, oslobođena isrkrcavanjem saveznika - ističe za "Novosti" jedan od vodećih francuskih i evropskih geopolitikologa Žak Rupnik. U najvećoj zemlji EU, sasvim je prirodno da se ratni veterani dočekuju s dužnim poštovanjem kao posebne zvanice na tribinama, kolokvijumima, u televizijskim reportažama, ali i kao rado viđeni gosti u školama, gde mlađe naraštaje uče pravim vrednostima. - Francuska, naravno, daje veliki značaj svečanostima povodom oslobođenja. Pobeda u Drugom svetskom ratu uvek se dostojno obeležavala - kaže Rupnik. Naš sagovornik ističe da je razlog za to da se, naravno, ne bi zaboravile žrtve i da bi se odala počast preživelim herojima kojih je danas sve manje, ali i da se podseti na to zašto je stvorena Evropska unija. - Ceo evropski projekat je rođen posle Drugog svetskog rata da bi se sprečilo da se ponove dva francusko-nema-čka rata koja su postali svetski sukobi- poručuje Žak Rupnik. Francusko-nemačka netrpeljivost prerasla je u prijateljstvo koje je osvedočeno sporazumom iz Jeliseja na koji su paraf stavili predsednik Šarl de Gol i kancelar Konrad Adenauer 1963. godine. Ovu vezu kasnije su se trudili da očuvaju Vili Brant i Žorž Pompidu, Helmut Šmit i Valeri Žiskar d'Esten, Helmut Kol i Fransoa Miteran, Gerhard Šreder i Žak Širak, dok je Angela Merkel imala dvojicu državničkih partnera, Sarkozija i Olanda. Da bi, usred evropske konstrukcije, uklonio neprijatne barijere u odnosu na komšije s druge strane Rajne, general De Gol je, čak, u jednom trenutku, 1959. godine, vratio radni karakter 8. maju. Valeri Žiskar d'Esten je, potom, 1975, ukinuo i obeležavanje savezničke pobede. Tradicija je, međutim, ubrzo opet preuzela primat. Praznik je ponovo uveo 1981. godine Fransoa Miteran. TREBALO JE DA ZAPAD IDE NA PARADU AKTUELNI događaji oko Ukrajine potisnuli su savezništvo iz Drugog svetskog rata, pa tako niko od zapadnih državnika nije prisustvovao velikoj vojnoj paradi u Moskvi. - U neku ruku, razumem političke razloge za takav postupak, jer je teško danas za zapadne šefove država da u takvom kontekstu prisustvuju ruskoj vojnoj paradi, ali nisam siguran da će ruski građani shvatiti ovu simboliku. Trebalo je, ipak, pronaći način da se u ovo vreme velikih turbulencija bude zajedno. Treba umeti razdvojiti ono što se sada dešava od pobede nad nacistima, u kojoj su Rusi dali suštinski doprinos - ističe Žak Rupnik.
Pogledaj vesti o: Pariz

Nastavak na Večernje novosti...