Izvor: Vesti-online.com, 12.Jan.2015, 07:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pariz

Jedna od deset Božjih zapovesti nalaže da čovek ne sme da sebi "pravi kakvog lika" - ne sme da likovno predstvalja Boga. Zato u judaizmu i islamu nećete da nađete naslikanog Boga. Judaistička i islamska verska filozofija iza ove zapovesti hoće da upozori na opasnost da čovek, likovno predstavljajući Boga, može tu kreaciju da lako identifikuje sa suštinom i značenjem večnog, metafizičkog Tvorca. A to je upravo Magnum Krimen koji je - na tragičan, brutalan, neukusan i blasfemičan >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << način, počinio pariski satirični nedeljnik "Šarli ebdo". Uporno je, preko karikatura i teksta, istrajavao na priči da su predstave o Bogu i svetinje u koje vernici veruju iz dubine duše samo stvar ljudske kreacije i to, često, loše i opasne.

Tako se dogodio Pariz. A možda se ne bi dogodio samo da su ovi prvoborci "slobode izražavanja" koja nema granice ni ukusa, bar čuli da je jedno od ključnih načela islama (La ikraha fi din) - "ne sme da bude mržnje u veri".

Teroristi koji su izveli ovaj krvavi pir u Parizu ubijali su zato što su serijsko karikiranje proroka Muhameda u pariskom nedeljniku doživljavali i tumačili kao uvredu svih muslimanima, a ne samo islama. Prošle sedmice u Parizu je ubijala ideologija, politika, fanatizam, nepoznavanje islama i - na kraju - ispao je klasičan, ovozemaljski zločin. Bio je, međutim, zločin zato što nigde u Kuranu, niti u sve četiri škole tumačenja (idztihad) Muhamedove Objave, nema poziva ne ubijanje onih koji drugačije veruju i govore. Trebalo je uredništvu u nesretnom i nespretnom nedeljniku skrenuti pažnju da, pored ateizma, postoji i teizam sa svim njegovim osetljivostima; da islam priznaje jedinstvo Boga, da priznaje Isusa Hrista i sve proroke koji su prethodili Muhamedu. Postoji samo kuranski nalog vernicima da se bore - i ubiju - "bi sejf" - sabljom, ali ne neverce, nego, isključivo, otpadnike od muslimanske vere.

Ali sve je to samo tragična polovina pariskog zločina koji je pokazao krivo, neuko i fatalno shvatanje vere. Druga polovina je na drugoj strani. Za poslednjih četvrt veka Zapad je i ignorisao i loše razumevao razloge narastanja islamizma. Antizapadni sentimenti su tokom decenija narastali - od Muslimanskog bratstva šeika, Sejida Kutba, pedesetih godina prošlog veka u Egiptu, preko talibana u Avganistanu, ajatolaha u Teheranu, Bin Ladena, Al Kaide, pa do trenutne Islamske države u Siriji i Iraku. Na ideologiju otpora i mržnje prema aroganciji Imperije i njenog pseudoliberalizma, Zapad je uporno odgovarao njegovim omiljenim oružjem - silom i spoljnim intervencijama koje su ga - po konzervativnim procenama - već koštale više od tri triliona dolara. Desetine hiljada života je stradalo u iluzornom "ratu protiv terora"; široki prostor islamskog sveta je destabilizovan; vlade su obarane u ime "liberalizma", nekakvih zapadnih vrednosti" i - kako kaže "Gardijanov" kolumnist, Sajmon Dženkins - Bin Laden u grobu sada zadovoljno trlja dlanove gledajući kako su "američki predsednici i britanski ministri unutrašnjih poslova postali bogomdani glupani u regrutovanju džihadista Al Kaide".

Pouka Pariza?

Što se Imperije tiče, pouke - već se vidi - evidentno nema; sazivaju već neki samit da pokrenu nove legije. Imperija ne uči lekcije, ne trpi pouke. Imeprija ima samo diktate i poruke. Njen prvi instinkt posle Pariza bio je projekt novog krstaškog rata protiv ideje čije borce sama već četvrt veka regrutuje vlastitom politikom. A kada bi kojim čudom i bilo neke pouke, držim da bi lepo pristajala metafora iz Matijinog stiha: "Prag ste mi razorili... Ti moje obezdetio, ja tvoje obezbratio... Pomešali smo zube, modrice i mozgove... Ali, kad meni niste mogli ništa, psa ste mi ubili, a on nije bio ni na jednoj strani. Samo je psećim očima posmatrao i jedini nedužan postradao. E, njega vam ne mogu oprostitii dok mrvo svetlo sijucka u meni."

Nastavak na Vesti-online.com...