Izvor: Politika, 30.Apr.2012, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pariz postavlja nove uslove
Zbog krize, većina članica EU spremna na kompromis oko novog zaduživanje
Šefica nemačke vlade Angela Merkel i izgledni francuski predsednički kandidat Fransoa Oland razmenili su uoči minulog vikenda oštre reči na temu Olandovog obećanja biračima da će novim zaduživanjem oživeti privredu i stvoriti nova radna mesta.
„Odredbe Fiskalnog pakta neće biti ponovo razmatrane”, poručila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je Merkelova, stavljajući socijalističkom kandidatu do znanja da će u slučaju izborne pobede morati da se pridržava dogovora o štednji.
Iz Pariza je stigao Olandov odgovor: „Nemačka ne odlučuje u ime Evrope. Ako budem izabran, saopštiću madam Merkel da je francuski narod odlučio drugačije nego što se Berlin nadao.”
Po oceni većine analitičara, predsednički kandidat Oland ima veće šanse da njegova zamisao bude ostvarena, bio izabran ili ne. Na nivou šefova evropskih vlada i ključnih resora članica EU preovladava stav da bi pakt trebalo izmeniti. Traže se modaliteti dopune sporazuma koji u sadašnjem obliku nalaže strogu štednju i po cenu, kaže se, prolazne recesije. Novim odredbama omogućilo bi se dodatno zaduživanje članica zarad podsticanja konjunkture.
Čarobna reč ovde glasi „Zajam EU za (pokretanje) privrednih projekata”. Kako stvari stoje, najljući protivnik novog zaduživanja, nemačka kancelarka Angela Merkel, spremna je na ustupke. Posle žustre prepirke (posredstvom medija) sa Fransoa Olandom, dodala je, u novom obraćanju: „Ma ko postao novi predsednik Francuske, zajedničkim snagama doprinećemo evropskom napretku.”
***
Pristalice novog zaduživanja ravnaju se prema jednom od osnovnih pravila liberalnog kapitalizma – zaposli čoveka da bi na njemu zaradio. Sama izreka pripisuje se Amšelu Majeru Rotšildu, osnivaču bankarske dinastije Rotšild. Sistem bogaćenja finansiranjem projekata na (relativnu) dobrobit svih u lancu proizvodnje i trgovine, motor je evropske konjunkture do pre neku godinu, ideja je vodilja francuskog predsedničkog kandidata Olanda. „Oživećemo francusku privredu uz evropske investicione kredite (de fakto subvencije)”, obećava kandidat socijalista pred vratima Jelisejske palate, a pristalice štednje koji se okupljaju oko nemačke kancelarke daju mu za pravo:. model po geslu „znojem i odricanjem do uspeha” koji je uzdigao Nemačku iz ruševina posle Drugog svetskog rata, ima sve manje pristalica. Zbog zavođenja rigorozne štednje palo je osam vlada, a socijalne tenzije rastu širom kontinenta.
Glavni argument pristalica novog zaduživanja zasniva se na činjenici da je Fiskalni pakt samo formalno usvojen – potpisima šefova država i vlada. Neophodnu ratifikaciju sprovele su tek dve zemlje – Portugalija i Grčka. Već sledeća prepreka na putu do pravosnažnosti – referendum na kojem će Irci odlučiti o (ne)prihvatanju – mogla bi da se pokaže kao sudbonosna.
Upravo na tu kartu igraju protivnici finansijske politike koju forsira Berlin. Službeno predvođeni Hermanom van Rompajem, belgijskim predsednikom Evropskog saveta – saziv šefova država i vlada EU, čije je osnovno zaduženje da iznalazi kompromisna rešenja – traže nove pregovore o zajedničkom imenitelju finansijske politike država članica.
Paradoks je da su saveznici u borbi protiv recesije – najljuće pristalice mančesterske škole (kapitalizma) sa jedne, i stratezi građanske levice, sa druge strane. I za jedne i za druge izbor Fransoa Olanda za novog predsednika Francuske predstavljao bi inicijalnu kapislu za, kako se ističe, novi početak.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 01.05.2012.
Pogledaj vesti o: Pariz
