Izvor: Vostok.rs, 07.Avg.2011, 02:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pariz će saznati kako se rađao Ermitaž
07.08.2011. -
Pariska Pinakoteka je na celo leto produžila rad izložbe umetničkog blaga, koje je stiglo iz Peterburga. Bujica posetilaca, koji žele da vide izložbu „Ermitaž – rođenje carskog muzeja. Romanovi – carevi-kolekcionari" je toliko velika da su prvobitno planirani rokovi morali biti produženi.
Poslednjih nedelja Parižanima, koji su cele zime i proleća ispoljavali interesovanje za izložbu iz Rusije, pridružili su se mnogobrojni turisti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << koji po tradiciji na odmor i na raspust kreću u prestonicu Francuske. Mnoge privlači mogućnost ne samo da se upoznaju s remek-delima Ermitaža, ali i da saznaju kako je stvarana slikarska galerija jednog od najvećih i najpoznatijih umetničkih muzeja sveta. Među posetiocima su ljudi različitih uzrasta i nacionalnosti. „S interesovanjem sam saznala da su carevi iz dinastije Romanova bili veliki poznavaoci slikarstva, ljudi prefinjenog umetničkog ukusa," istakla je u intervjuu za „Glas Rusije" studentkinja Katrin, koja je u Pariz doputovala na praksu.
Nije mi prvi put da dolazim na izložbu slika, koje su donete iz inostranstva. Međutim, ova ekspozicija me je najviše zadivila, - priznala je Katrin. – Neke slike su propraćene manjim komentarima i to mi je pomoglo da bolje shvatim osobenosti istorijskih epoha, u toku kojih je formirana kolekcija. Čitala sam da su u Rusiji u XIX veku mnogi govorili francuski i znam da u kulturi naših zemalja, na prvi pogled tako različitih, ima mnogo zajedničkog. Dobro je što se pojavila mogućnost da vidimo slike donete iz Rusije.
Umetnička dela iz Ermitaža u Parizu se prikazuju po redosledu po kojem su se pojavljivala u muzeju. Prvo radovi koje je sakupio car-reformator Petar Prvi, koji je slao izaslanike u celoj Evropi da bi odande doneli slike i skulpture. Po izboru cara to su pre svega bile slike umetnika holandske i flamanske škole, u koje se on dobro razumeo. Tako je po njegovom ličnom nalogu 1710. godine u Amsterdamu je bilo kupljeno Rembrantovo platno „David i Jonatan", prvo delo velikog majstora, koje je dospelo u Rusiju.
Sakupljanje umetničkih remek-dela je bilo strast Katarine Velike zahvaljujući kojoj se zapravo 1764. godine i pojavio Ermitaž. Njegovu osnovu je predstavljala privatna kolekcija, u čijoj kupovini je carici između ostalih, pomagao njen drug, ugledni francuski pisac i filosof Deni Didro. Za vreme svoje vladavine, ona je kupila preko četiri stotina slika Veronezea i Rubensa, kao i savremenih slikara – Greza i Šardena. Katarina Velika je u Ermitažu sakupila najbolju kolekciju francuske bronze van granica Francuske iz XVIII veka. Do Katarinine smrti u Ermitažu je bilo već preko 4 hiljade dela.
Slike velikih Španaca – Velaskeza i Murilja dopunile su muzejsku kolekciju u godinama vladavine Aleksandra I, nakon što je ruska vojska porazila Napoleonovu vojsku. A Nikolaj I je kolekciju dopunio slikama majstora italijanskog Preporoda. Ne samo to, na osnovu kolekcije dvorca 1852. godine Nikolaj I je otvorio Javni Imperatorski muzej. Za njega je sagrađeno novo zdanje, koje zajedno sa Zimskim dvorcem – paradnom rezidencijom ruskih careva – ulazi u arhitektonskog ansambla Ermitaža, onakvog kakvim ga znamo danas.
Pariska izložba Ermitaža se završava simbolično: mermernim bistama četvorice monarha-kolekcionara iz dinastije Romanova, s čijom delatnošću je povezana istorija stvaranja velikog muzeja.
Izvor: Golos Rossii, foto: RIA Novosti
