Izvor: B92, 16.Avg.2013, 09:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pariz: Preminuo "đavolji advokat"

Pariz -- Francuski advokat Žak Verže, koji je zaradio nadimak "đavolji advokat" zato što je branio mnoge ozloglašene kriminalce, preminuo je sinoć u Parizu.

Verže je branio ljude poput naciste Klausa Barbija i teroristu Karlosa Šakala, a među njegovim klijentima je i Slobodan Milošević.

U saopštenju njegove izdavačke kuće Pjer Žerom Ru se navodi da je Verže preminuo od srčanog udara sinoć oko 20:00 časova u kući u kojoj je nekad živeo francuski >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << filozof iz 18. veka Volter, prenela je agencija AFP.

"Bilo je idealno da upravo smrt bude poslednji pozorišni čin ovog rođenog glumca, koji je poput Voltera razvijao veštinu stalnog revolta", saopštio je Veržeov izdavač.

Njegov život bio je uzbudljiva priča o svetu špijunaže, terorizma i podzemlja, a među imenima ljudi koje je branio - ili im je bio pravni savetnik - jesu i bivši srpski lider Slobodan Milošević i lider radikala Vojislav Šešelj.

Žak Veržes je rođen 1925. godine na Tajlandu. Majka mu je rano umrla od tropske groznice, a on sa ocem odlazi na ostrvo Reunion.

Učestvovao je u Drugom svetskom ratu pod komandom generala De Gola, a posle rata je studirao orijentalne jezike i istoriju, postao član Komunističke partije, upoznao Eriha Honekera i Pola Pota, a 1950. u Pragu i Staljina. U Indiji je sreo Indiru Gandi i Nehrua. U međuvremenu je završio prava i postao advokat.

Tokom rata u Alžiru, u kojem su se građani bombama i terorizmom borili protiv okupatora, jedna od glavnih bombašica Đamila Burije je uhapšena. Žak ju je upoznao u sudnici 1957. godine. Za zločine je osuđena na smrt. Veržes uspeva da joj preinači kaznu. Ona 1962. izlazi iz zatvora. Nekoliko godina kasnije, oni su se venčali, a to je bio početak uzbudljive životne i advokatske priče ovog čoveka:

"Moja kultura je francuska, evropska. Ako gledate po knjigama, moji pisci su Dostojevski, Andre Žid, Tomas Man. Ali moj izgled odaje da dolazim iz kolonija. Rođen sam na Tajlandu, gde je moj otac bio francuski diplomata. Majka mi je Vijetnamka. Života tamo se ne sećam jer smo se rano preselili na Reunion, gde je otac bio oficir. Tridesetih godina prošlog veka tamo je još vladalo ropstvo. Potomci robova su se teško uklapali u društvo. Bio sam i na Madagaskaru, gde su belci tretirali lokalno stanovništvo kao životinje. Vozili ste se u rikši, beli muškarac i njegova žena, a rikšu je vukao crnac. Kada su želeli da stanu, nisu rekli 'stani', što bi čak i magarcu rekli, već su lupali nogom u pod. Zato sam jako osetljiv na ugrožavanje ljudskog dostojanstva", ispričao je u jednom intervjuu.

Veržes je kasnije postao poznati advokat, koji je dospevao na naslovnice novina širom sveta zahvaljujući listi klijenata, na kojoj su se nalazila najozloglašenija imena današnjice, od naciste Klausa Barbija, venecuelanskog revolucionara Karlosa Šakala, bivšeg zamenika iračkog premijera Tarika Aziza... Trebalo je da bude i deo odbrane Sadama Huseina.

Ne zna se gde je bio osam godina, do 1978. Tajnu nikada nije otkrio. Mnogi sumnjaju da se bio pridružio francuskoj Legiji stranaca, ali nikad nije utvrđeno.

U jednom intervjuu nemačkom listu "Špigl", Veržes je šokirao svet izjavom: "Branio bih Hitlera!"

Nekoliko puta je posetio Beograd, a o njemu je čuveni nemački reditelj Barbet Šreder snimio i dokumentarni film pod nazivom "Advokat terora", koji je prikazan na festivalu u Kanu.

"Ne da bih branio Adolfa Hitlera, već i samog Džordža Buša mlađeg", rekao je Veržes na premijeri u Kanu.

U intervjuu beogradskoj "Ilustrovanoj politici", pričao je da je postao pravni savetnik Slobodana Miloševića na molbu njegove supruge Mirjane Marković.

Oštro je kritikovao haške procedure: "Ovaj sud je osnovao Savet bezbednosti UN, a on nema pravo da sudi. Prema tome, ne može ni da derogira to pravo na sud. Drugo, sud osnovan 1993. bio je stvoren sa nadležnošću da sudi za stvari koje su se desile ranije, a to je protivno demokratskim pravilima - ne možeš imati retroaktivnost prava. U normalnom sudu imate razvijenu proceduru. Ovde je nema. Sudija menja proceduru tokom suđenja. U slučaju Miloševića, promenjena je 22 puta. U ovom sudu možete da imate svedoke gde im ne vidite lice i ne čujete glas - iz bezbednosnih razloga! Pored toga, ovaj sud prihvata novčane priloge svakoga ko želi da priloži. Na primer, gospodin Soroš je donator ovog suda. Ja ne mogu da zamislim to u Francuskoj, da postoji sudija koji će suditi u sudu koji plaća gospodin Tapi na primer".

Godine 2002. Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu uložio je žalbu u ime Miloševića zbog njegovog prebacivanja u Hag, što je u žalbi okvalifikovao kao otmicu.

Tvrdio je kasnije i da je smrt Miloševića u Hagu "ubistvo":

"Milošević je tražio doktora iz Rusije, Srbije i Francuske. Razumem ako misle da je čovek iz Rusije KGB, čovek iz Srbije ultradesničar a žena iz Francuske je bila doktor na klinici u Monpeljeu. Milošević je i sve slabije čuo, srce mu je slabilo i bilo je neophodno da se suđenje prekine na šest nedelja. Kako bi se potpuno pregledao. Umesto toga, oni su dva puta ubrzali suđenje. Doktor i ja smo izdali malu knjigu u Francuskoj i Švajcarskoj u kojoj tvrdimo da je to bilo ubistvo. Tražili smo od gospođe Del Ponte da podignite optužnicu protiv nas ukoliko misli da smo je oklevetali. Nije se oglasila."

Za Sadama Huseina, pričao je: "Amerikanci su stvorili sud i otvorili proces. Istovremeno, nisu želeli da Sadam Husein učestvuje u suđenju. Jer, on je mogao da kaže ko mu je prodao hemijsko oružje i otrove. Gospodin Buš? Zato je bilo potrebno novo suđenje, za nešto što se desilo pre 25 godina i gde su samo Iračani učestvovali, gde je grupa seljaka obešena. U tome nije bilo prstiju Amerikanca, Britanaca, Nemaca, Francuza, Rusa. On je osuđen, obešen i više ne može da govori."

Na pitanje kako se oseća kad ga zovu "advokatom terora", kazao je: "Osećam se kao da radim najlepši posao na svetu, jer mi predstavljamo najrazličitije delove čovečanstva, sve ono što postoji u svetu: mi smo i device i stare prostitutke, i kriminalci i žrtve, i teroristi i policajci... Ako branite nacistu, ljudi će reći da ste i vi nacista. Ako branite pedofila, kazaće da ste i vi pedofil. A nije tako. Branite te ljude pokušavajući da ih razumete. Lako je reći: ovaj čovek je monstrum, ubijte ga. Ako to uradite, dopuštate da ljudi poput vas ili mene postanu kriminalci."

Uoči početka suđenja Šešelju, Veržes je ocenio da postoji zavera protiv Srbije i da kao pravnik ima obavezu da interveniše, ali i kao građanin, jer je od 17. do 20. godine bio pripadnik pokreta otpora generala Šarla de Gola.

Godine 2008. u jednoj emisiji na francuskoj TV je rekao da su vlade zapadnih zemalja, priznavanjem jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, "zapalile vatru koja će se rasplamsati". Veržes je objasnio da je Kosovo otcepljeno od Srbije tako što je "19 zemalja, najjačih među najjačima, odlučilo da matira malu Srbiju bez objave rata, bez odobrenja UN i, što se tiče Francuske, bez odobrenja parlamenta". Ovaj "interesantan presedan" je doveo do toga da, "kao u vreme Hitlera, možemo da vodimo rat bez objavljivanja", govorio je.

Posle decenija u svetu advokature, opisivao je zašto voli svoj posao:

"Advokat je umetnik, po meni. Stvaralac. Suđenje nikada ne ide onako kako je sudija zamislio jer pred njim nisu kompjuteri nego ljudi a oni stvaraju dramu, u nekoliko činova. Ljudi su veoma moćni kad pružaju otpor. Evo, suđenje Jovanki Orleanki. Uhapšena je kao vođa otpora. Tokom suđenja u kome joj je sudila crkva, proglašena je vešticom. Kada je stavljena na lomaču postala je svetica. Ipak, postoji jedna razlika između literature i suđenja: roman miriše na mastilo, a sudnica na krv. Kada osetite krv postajete serijski advokat."

Nastavak na B92...

RTS: Pariz, preminuo "đavolji advokat"