Izvor: Politika, 11.Jan.2015, 18:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pariz: Istorijski marš protiv terorizma
PARIZ – U Parizu je u toku Marš protiv terorizma u znak sećanja na ubijene u terorističkim napadima izvedenim proteklih dana u glavnom gradu Francuske.
U napadu na redakciju satiričnog lista „Šarli ebdo” poginulo je 12 ljudi, prilikom otmice talaca u jednom košer supermarketu još četiri osobe i u odvojenoj pucnjavi u francuskoj prestonici jedna pripadnica policije.
Istorijski Marš, kako ga nazivaju agencije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << predvodi francuski predsednik Fransoa Oland i još oko 40 svetski lidera i predstavnici velikog broja država, među njima i Srbije.
Marš se održava uz izuzetno jake mere bezbednosti - kako navode mediji, učesnike skupa obezbeđuje 5.000 pripadnika policije i vojske, a na krovovima zgrada duž maršrute raspoređeni su snajperisti.
Učesnici marša su na početku minutom ćutanja odali poštu žrtvama terorističkog napada u kojem je ubijeno 17 ljudi, a zatim poveli građane, okupljene na Trgu Republike, u šetnju, a iz mase se orilo „Šarli, Šarli”.
Pored Olanda, u maršu učestvuju i nemačka kancelarka Angela Merkel, britanski premijer Dejvid Kameron, vioski predstavnici EU, izraelski lider Benjamin Netanijahu i palestinski Mahmud Abas, koji, međutim, nisu krenuli jedan pored drugog, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i turski premijer Ahmet Davutoglu i mnogi drugi.
Među učesnicima su i šef srpske diplomatije i predsedavajući OEBS Ivica Dačić i predsednica Narodne skupštine Srbije Maja Gojković.
Prema navodima medija, očekuje se da Marš okupi više od milion ljudi, a slični skupovi organizovani i u drugim gradovima.
Oland je uoči Marša izjavio da je Pariz „danas prestonica sveta” i da će „cela zemlja ustati”.
Britanski premijer Dejvid Kameron je izjavio da će ekstremističko nasilje dugo ostati pretnja.
„Mi u Britaniji smo suočeni sa veoma sličnom pretnjom, pretnjom fanatičnog ekstremizma...To je pretnja koja je sa nama već niz godina i verujem da će ostati sa nama još dugo”, rekao je Kameron za britansku televiziju, prenosi AFP.
On je dodao da se Britanija mora suočiti sa tom pretnjom „na svaki način”, kao i da je od ključnog značaja da se prouče krvavi događaji u Francuskoj kako bi se iz njih naučilo.
Američki državni sekretar Džon Keri poručio je danas iz Nju Delhija da nikakav teroristički akt neće zaustaviti „marš slobode” i izrazio solidarnost sa francuskim narodom posle islamističkog napada.
„Zajedno smo sa francuskim narodom na maršu u čast žrtava ubilačkog napada na sedište „Šarli ebdoa” u Parizu”, rekao je Keri.
Italijanski premijer Mateo Renci je, učestvujući u maršu, obećao da će Evropa „pobediti izazov protiv terorizma”.
„Mi smo svi Francuzi danas”, dodao je Renci, prenosi AFP.
Predstavnica za slobodu medija OEBS Dunja Mijatović, koja je takođe učestvovala u Maršu protiv terorizma u Parizu, poručila je da su napadi u Parizu bili direktni napadi na osnove demokratije.
„Nasilje ne sme nikada biti prihvaćeno”, poručila je ona u saopštenju tim povodom.
Skupovi u znak podrške borbi protiv terorizma i podrške Francuskoj održano su danas i u LOndonu, Beču, Briselu, kao i u Njujorku.
Ministri EU i SAD o zajedničkoj akciji protiv terorista
Istovremeno, ministri bezbednosti zemalja Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država sastali su se danas u francuskom Ministarstvu unutrašnjih poslova da bi utvrdili zajednički odgovor na pretnje džihadista novim napadima.
Skup je održan samo nekoliko sati pre Marša solidarnosti sa žrtvama u terorističkim akcijama koje su počele napadom na satirični nedeljnik „Šarli ebdo”, u kojima je ubijeno ukupno 17 osoba.
Ministri su poručili da postoji „hitna i ključna potreba” za razmenom informacija o evropskim avioputnicima i jačanju spoljnih granica EU.
Najavljeno je takođe da će SAD biti domaćin samita 18. februara sa temom kako se boriti protiv „nasilnog ekstremizma u svetu” nakon napada u Parizu.
Američki državni tužilac Erik Holder, koji učestvuje u Maršu, rekao da će sastanak biti održan u Vašingtonu.
Istovremeno, ministri kulture 28 država članica Evropske unije obećali su danas da će braniti slobodu izražavanja od terorista nakon napada islamista na francuski satirični nedeljnik „Šarli ebdo”.
U saopštenju, ministri su rekli da je „besmislen varvarizam” napada usmeren na podrivanje evropskih vrednosti na „najnasilniji način”.
„Mi, ministri kulture Evropske unije, jedinstveni smo u solidarnosti na odbrani slobode izražavanja i obećavamo zaštitu prava umetnika da slobodno stvaraju”, navodi se u saopštenju koje je izdala Letonija, sadašnji predsedavajući EU, a preneo AFP.
Ministri su rekli da ne prihvataju „pokušaje terorista da nametnu svoje standarde”.
Više od 600.000 ljudi na skupovima u francuskim gradovima
LION, MARSEJ – Više od 600.000 ljudi danas je izašlo na ulice gradova širom Francuske, u znak podrške velikom skupu koji se održava u Parizu protiv terora.
Ljudi su izašli na ulice Liona, Marseja, Bordoa i mnogih manjih gradova kako bi izrazili otpor džihadističkim napadima u kojima je poginulo 17 osoba, prenosi AFP.
Brisel: 20.000 ljudi na maršu protiv terorizma
BRISEL – Oko dvadeset hiljada ljudi prošlo je danas kroz Brisel u protestnom maršu u znak solidarnosti sa karikaturistima satiričnog lista „Šarli Ebdo” koji su ubijeni u terorističkom napadu u Parizu.
Veliki natpis sa porukom „Brisel je Šarli” na francuskom, flamanskom i engleskom istaknut je na višespratnici u centru belgijske prestonice, a učesnici su nosili parole sa natpisima „Pera u šake” i „Sloboda, jednakost, crtajte, pišite”.
London: Olovke i veliko srce na protestu zbog pariskih žrtava
LONDON – Više od hiljadu ljudi okupilo se danas u Londonu, kako bi odali poštu žrtvama terorističkog napada na redakciju lista „Šarli ebdo” u Parizu, držeći u podignutim rukama olovke, kao simbole slobode štampe.
Neki od okupljenih na Trafalgar skveru nosili su natpise „Je suis Ćarlie” (Ja sam Šarli) i francuske zastave.
Građani su zatim napravili od olovaka ogromni krug i postavili veliko srce od hartije na kojem su ispisali poruke kao što su „Ja sam britanski musliman” i „Vive La France” (Živela Francuska).
Skup u Londonu organizovan je istovremeno s velikim maršom solidarnosti, u kojem u Parizu učestvuje više stotina hiljada ljudi, uključujući desetine svetskih lidera, preneo je AFP.
Građanima u Londonu su se pridružili i zamenik britanskog premijera Nikolas Kleg i Silvi Berman, ambasadorka Francuske u Velikoj Britaniji.
Trafalgar skver, Tauer bridž i Nacionalna galerija biće osvetljeni crvenim, belim i plavim svetlima, bojama francuske zastave, dok će svetla na „Londonskom oku” biti ugašena, a trobojka prikazana iza njega.
Britanska zastava na rezidenciji premijera Dejvida Kamerona u Dauning stritu, spuštena je na pola koplja u znak žalosti zbog žrtava terorističkih napada u Parizu.
----------------------------------------------------------------------------------------------
Apel Netanijahua francuskim Jevrejima: Uselite se u Izrael
TEL AVIV,PARIZ – Izraelski premijer Banjamin Netanijahu pojačao je apel francuskim Jevrejima da se usele u Izrael, nakon smrtonosnih napada džihadista u Francuskoj. Agencija AFP komentariše da su ti napadi ponovo podstakli nadmetanje između francuske i izraelske vlade da obezbede simpatije jevrejske populacije, koja sve više „gubi živce”.
Netanijahu je, ne prvi put, iskorstio napad islamskih ekstremista da apeluju na Jevreje u Francuskoj da se isele. „Svim Jevrejima Francuske i svim Jevrejima u Evropi ja bih želeo da kažem da Izrael nije samo mesto u čijem se pravcu molite, država Izrael je vaš dom,„ saopštio je on sinoć.
Govoreći ispred jevrejskog supermarketa, gde su četvorica talaca ubijena u petak, francuski premijer Manuel Vals nastojao je da se suprotstavi Netanijahuovim rečima. „Francuska bez Jevreja nije Francuska,„ rekao je on, naglasivši: „Jevreji Francuske su već nekolko godina zaplašeni, danas smo svi mi Šarli, svi policijski oficiri, svi Jevreji Francuske.
„ Francuski predsednik Fransoa Oland sastao se sa liderima francuske jevrejske zajednice juros i obećao da će štititi jevrejske škole i sinagoge vojskom, ako je neophodno. Oland je takođe rekao da će posetiti veliku sinagogu u Parizu nakon današnjeg velikog nacionalnog mitinga, u znak sećanja na 17 žrtava ovonedeljnih napada, uključujući napad na satarični nedeljnik „Šarli ebdo” i supermaket.
Zbog serije antisemitskih incidenata jevrejska zajednica u Francuskoj, treća najveća u svetu (ona broji 500.000 do 600.000 ljudi), već je bila „na ivici”. Oland je napad, koji se dogodio prošlog meseca, kada su napadači upali u stan mladog para, silovali ženu i ukrali nakit i kreditne kartice, označio „ nepodnosljivim”. „ Vi Jevreji imate novac”, navodno je rekao žrtvama jedan od napadača. Napetost je porasla tokom letošnjeg sedmonedeljnog rata u Gazi i proširila se na ulice u julu, kada su lopovi uništavali jevrejske radnje i uzvikivali antiizraelske parole. Netanijahu će kasnije tokom dana, zajedno sa drugim svetskim liderima, učestvovati u maršu u Parizu.
On je pokušavao da privoli francuske Jevreje da se usele u njegovu zemlju i ranije, nakon napada Muhameda Meraha na jugozapadu Francuske 2012. godine. Merah je ubio tri vojnika i četvoro jevrejskih civila, uključujući troje dece u školi.
Tokom posete Francuskoj pvodom komemoracije u oktobru te godine Netanijahu je rekao: „ Ja uvek kažem Jevrejima, bilo gde da su, da dođu u Izrael i tamo stvore svoj dom.
„ To je dovelo do verbalnog rata s Olandom koji je kritikovao Netanijahua što je posetu pretvorio u kampanju pred izbore održane nekoliko meseci kasnije.
„Netanijahu je došao u Francusku da vodi kampanju”, rekao je Oland u privatnim razgovorima, čija je sadržina procurila u medije.
„Otkad sam bio tamo on je ublažio svoj govor ali nije bilo dobro da se ta ceremonija pretvori u izborni sastanak. To nije bilo odgovarajuće,” rekao je Oland.
Netanijahu nije imao bolje odnose ni sa Olandovim prethodnikom Nikolom Sarkozijem. Smatralo se da Sarkozi ima bliske odnose s njim, ali on je, ne znajući da mu je mikrofon bio uključen na skupu G20 u novembru 2011. rekao predsedniku SAD Baraku Obami: „Ne mogu da podnesem Netanijahua, on je lažov”.
Spasao taoce sakrivši ih u zamrzivač
Jedan od prodavaca u jevrejskoj radnji, koja je bila meta terorističkog napada, sakrio je mušterije u zamrzivač posle upada naoružanog islamiste u radnju.
Lasana Batili (24), musliman, poreklom iz Malija na zapadu Afrike, hvaljen je kao heroj zbog brzog razmišljanja i hrabrosti, pošto je 15 talaca, među kojima dvoje dece, iz talačke krize izašlo nepovređeno, kada je naoružani napadač Amedi Kulibali u petak upao u radnju, piše „Dejli mejl”.
Četiri taoca su ubijena pre nego što je policija upala u zgradu i ubila Kulibalija u pokušaju bekstva.
Batili, koji je šest talaca sklonio na sigurno rekao je za BFMTV da je kada su potrčali ka njemu otvorio vrata zamrzivača.
„Ugasio sam svetlo, isključio zamrzivač. Kada sam isključio hlađenje, sklonio sam ih unutra, zatvorio vrata i rekao im da ostanu mirni”, kazao je Batili.
Sakriveni u zamrzivaču na minus tri stepena Celzijusa, taoci su se skupili jedni uz druge kako bi se zagrejali. Koristeći lift za robu, Batili je pobegao iz radnje i dao policiji važne informacije šta se dešava unutra i gde se taoci kriju. Njegova slika, ispod koje piše da je musliman iz Malija, podeljena je širom sveta putem Tvitera, a bilo je poziva da mu za hrabrost bude dodeljena francuska Medalja časti.
Napad se dogodio u petak, kada su kupci u pariskom supermarketu kupovali namirnice za Šabat. Pre nego što je ubijen, u akciji elitnih policijskih jedinica na prodavnicu, Kulibali je rekao novinarima da je pripadnik džihadističke grupe Islamska država.
Francuske snage bezbednosti usmerene su na pronalaženje Hajat Bumedijen, partnerke Kulibalija, a njih dvoje su glavni osumnjičeni za ubistvo saobraćajne policajke u četvrtak u blizini francuske prestonice.
Taj napad dodatno je uzdrmao Francusku, koja se još oporavlja od terorističkog napada na satirični nedeljnik Šarli ebdo u sredu kada su dvojica naoružanih napadača, braća Šerif i Said Kuaši, ubila 12 ljudi, uključujući neke od najpoznatijih karikaturista u zemlji, dok je 11 ljudi ranjeno. Braća Kuaši, koji su držali taoce u jednoj štampariji, ubijeni su u petak u akciji francuskih snaga reda.
Tanjug
objavljeno: 11/01/2015
