Izvor: Politika, 15.Dec.2014, 16:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pariski spomenik Karađorđevićima i u centru Beograda
Gradska vlast podržala inicijativu arhitekata da se podigne spomenik kraljevima Petru Prvom i Aleksandru Karađorđeviću. – Predlog je da replika monumenta kakav postoji u prestonici Francuske bude na uzvišenju između dva dvora, naspram spomenika caru Nikolaju Romanovu
Ako kraljevi Petar Prvi i Aleksandar Karađorđević dobiju spomenik u Beogradu, identičan onom koji je 1936. podignut u Parizu, biće to zahvaljujući inicijativi arhitekte Milana Pališaškog i brojnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << njegovih kolega.
Oni duže od decenije bezuspešno ubeđuju srpske vlasti da se na taj način oduže velikanima iz naše slavne istorije. Nije ostvarena njihova zamisao da spomenik bude otkriven 2004, na dvestagodišnjicu Prvog srpskog ustanka, ali je u godini obeležavanja veka od početka Velikog rata predlog podržala uprava Beograda.
Gradski menadžer Goran Vesić nedavno je obećao da će spomenici kralju Petru Prvom Oslobodiocu i kralju Aleksandru Ujedinitelju biti podignuti i da se razmatra nekoliko lokacija za tu namenu. Pališaški predlaže da se replika spomeničke kompozicije podigne na uzvišenju između Novog i Starog dvora. Tako bi se, tačno naspram spomenika caru Nikolaju Drugom Romanovu, našao monument čija je centralna figura kralj Aleksandar na konju, dok mu njegov otac kralj Petar Prvi s desne strane daje mač, a s leve strane amove konja drži Franš d’ Epere, francuski general.
I tu ima simbolike – upravo je Petar Karađorđević dolaskom na presto 1903. godine politički kurs zemlje sa Austrije okrenuo ka Rusiji i Francuskoj.
– Spomenik koji je u blizini Trijumfalne kapije Francuska podigla svom savezniku, Kraljevini Srbiji, veliko je priznanje našoj zemlji i čast koja nije ukazana nijednoj evropskoj državi. Koliko je to prijateljstvo bilo prisno svedoče brojne počasti kralju Petru Prvom. A skver u prestižnom 16. pariskom arondismanu nazvan je Aleksandar Prvi od Jugoslavije.Spomenik je prilika da obnovimo nekadašnje veliko srpsko-francusko prijateljstvo – kaže Pališaški.
Odeljenje likovne i muzičke umetnosti SANU podržalo je predlog Pališaškog da spomenik bude postavljen između dva dvora i takvu inicijativu uputilo izvršnom odboru SANU i Skupštini grada, kaže akademik Milan Lojanica.
– Replika monumentalnog spomenika sa sedam figura naspram cara Nikolaja Romanova – to ne bi bili samo spomenici ličnostima, već simbol okrenutosti Srbije i prema Istoku i prema Zapadu – kaže Lojanica.
----------------------------------
Obeležje zahvalnosti Francuskoj slavljeno kao praznik
Kao svedočanstvo savezništva Srbije i Francuske u Prvom svetskom ratu, spomenik kraljevima Petru i Aleksandru otkriven je u Parizu šest godina posle podizanja Spomenika zahvalnosti Francuskoj u najlepšem delu Kalemegdanskog parka. Oba memorijala su plod inicijativa koje nisu potekle iz vrha države. Pokrenuli su je Društvo francusko-srpskog prijateljstva i Udruženje ratnih begunaca. Otkrivanje Meštrovićevog ostvarenja na Kalemegdanu 11. novembra 1930. godine „Politika” je tada opisala kao prazničnu svečanost – kuće su bile okićene francuskim i jugoslovenskim zastavama, a u glavnim ulicama prozori i balkoni bili su ukrašeni cvećem i pirotskim ćilimima.
Temelji bliskosti dveju država poljuljani su u proleće 1999. godine, kada je Francuska učestvovala u NATO agresiji na SR Jugoslaviju. Tada je Spomenik zahvalnosti Francuskoj, na kojem je pre skoro devet decenija ispisano „Volimo Francusku kao što je ona nas volela 1914–1918” obavijen crnim platnom, a postavljen je natpis: „Neka je večna slava Francuskoj koje više nema”.
----------------------------------
Otkriven na godišnjicu atentata u Marseju
Na Trgu Kolumbija, u prestižnom 16. arondismanu, nalazi se skver koji nosi ime kralja Aleksandra Prvog od Jugoslavije. Na njemu je 9. oktobra 1936, tačno dve godine nakon atentata u Marseju, otkriven spomenik ubijenom kralju Aleksandru i njegovom ocu Petru Prvom. Autor grupne skulpture je francuski vajar Maksim Real del Sart, dok je postolje osmislio arhitekta Anri Šejo. Masivni postament od ružičastog granita krase četiri bareljefa u bronzi. Na čeonoj strani ispisano je: „Kraljevima Srbije i Jugoslavije, Petru Osloboditelju i Aleksandru Ujedinitelju. U čast naših velikih prijatelja, od Pariza i Francuske”.
Sa leve strane postamenta ispisano je: „Srbije više nema ali Vojska je spasena, mi smo spremni da dođemo i nastavimo borbu na tlu Francuske” (telegram princa regenta Aleksandra predsedniku Poenkareu, decembra 1915).
Na zadnjoj strani postamenta je bronzani reljefni portret kralja Petra iz mlađih dana i njegove reči: „Meni je čast što sam vojničku karijeru počeo pod zastavom Francuske”. Na desnoj strani napisano je „Čuvajte Jugoslaviju, čuvajte francusko-jugoslovensko prijateljstvo”.
Daliborka Mučibabić
objavljeno: 15.12.2014.
