Izvor: NoviMagazin.rs, 11.Jul.2016, 20:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pariski samit dao značajan zamajac procesu širenja EU
Nedavni samit Zapadni Balkan - EU u Parizu održan je u pravom trenutku, neposredno posle referenduma u Velikoj Britaniji, zbog čega je od velikog značaja što je potvrđena posvećenost EU procesu proširenja, ocenjeno je danas na javnoj debati u okviru serije „Evropske priče“ u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji i EU info centra.
Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport ukazao je da je Berlinski >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << proces nastavak rada i truda sa ranijih sastanaka vezanih za zapadni Balkan I EU.
On je podvukao da je Samit u Parizu dao važan i dodatni podsticaj procesu proširenja, u trenutku kada se govori o zamoru, referenduma u Velikoj Britaniji.
Samit je, prema njegovim rečima, održan u "savršenom trenutku", kada je potvrđena agenda proširenja na najvišem nivou.
Takođe je ukazao da je Samit bio i prilika, kada je reč o Srbiji, da se unapredi proces pristupanja u vezi predstojećeg otvaranja daljih poglavlja.
Davenport je podsetio da je EU, prošle godine u Beču opredelila jednu milijardu evra za investicije u povezivanje u regionu, a prvih 200 miliona je određeno za deset projekata – pet iz energetike i pet iz saobraćaja.
Dva projekat se odnose na Srbiju, a jedan je interkonekcija železnica između Srbije i Makedoniji, projekat u vrendosti od 36 miliona evra, u okviru kojeg će doprinos EU biti 75 odsti, objasnio je on.
Drugi projekat, prema njegovim rečima, je Intermodalni železnički terminal u Beogradu u vrednosti od 16 miliona evra, od čega će 80 odsto finasnirati EU.
Ove godine, kako je ukazao, dogovoreni su dodatni projekti i opredeljeno je dodatnih 100 miliona evra.
Kada je reč o Srbiji jedan od tri projekata je namenjen srpskoj železničkoj interkonekciji sa Bugarskom, u kojem će 43 miliona evra doprineti EU.
Svaka od zemalja regiona imaće korist od poboljšanje infrastrukture, podvukao je Davenport.
On je preneo da je u Parizu doneta odluka da se usresredimo na pitanje energetske efikasnosti i zelenog rasta, a EU je opredelila 50 miliona evra za projekte energetske efikasnosti u celom regionu.
Na Samitu, kako je rekao, preduzet je važan korak u pravcu jačanja regionalne saradnje i kada se radi o saobarćaju i električnoj energiji.
Tako je ugovorena mapa puta kada se radi o električnoj energiji u regionu.
Srbija je, prema njegovim rečima, ostvarila najveći napredak po pitanju uspostavlkanja kriterikujma za ključne prioritete kada je reč o inrfastrukturnim projektima.
Davenport je ukazao da je referendum u Velikoj Britaniji pokazao da je veoma bitno uključivanje građana u pristupni proces.
Srbija, a ne vlada se pridružuje EU, podvukao je on dodajući da je Srbija izabrala poseban put uključenja građana u taj proves, koji je drugacicji od, na primer, Crne Gore.
Ambasadorka Francuske Kristin Moro ocenila je da je Samit u Parizu, koji je deo Berlinskog procesa pokrenut 2014. , održan u posebnom trenutku – neposredno posle referenduma u Velikoj Britaniji, kao i u vreme kada se isčekivalo zeleno svetlo za otvaranje poglavlja 23 i 24 u pristupnim pregovorima Srbije sa EU.
Prema njenim rečima glavni cilj Berlinskog procesa jeste da se razvija saradnja zemalja u regionu, kao i da se realizuju konkretni projekti.
Moro je naglasila da se već sada, bez čekanja na članstvo u EU, mogu započeti projekti, posebno oni u oblasti infrastrukture, imajući u vidu da je za njihovu realizaciju potrebno više godina.
Ona je naglasila da je bitno da postoji napredak u deset projekata definisanih prošle godine na Samitu u Beču, kao i da su dva nova dogovorena u Parizu.
Na Samitu, kako je dodala, jasno je poručeno da Bregzit neće uticati na proces proširenja EU.
Samiti nisu samo sastanci vlada, već konferencije koje okupljaju mnogo energije, kazala je ona ukazujući na sastanak civilnog društva, ali i biznis foruma, gde su učesnici imali prilike da razmene mišljenja.
Moro je istakla da je Samit bio trenutak optimizma i ohrabrenja, spoj napora institucija EU, ali i Nemačke i Austrije, kao i vlada iz regiona.
„To je ohrabrujući znak za budućnost“, poručila je ona.
Pomoćnica minsitra spoljnih poslova Marina Jovićević, na pitanje zašto je umesto pregovaračkog poglavlja 5 koje se odnosi na javne nabavke, i za čije otvaranje je Srbija spremna, odlučeno da sledeća otvorena poglavlja budu 23 i 24, pomoćnik ministra spoljnih poslova Marina Jovićević kaže da je to do metodologije, a ne do spremnosti.
Ona se slaže da je Srbija spremna da otvori poglavlje 5, ali i ukazuje da je EU od pre par godina usvojila novi metoodološki pristup, a Srbija se tome prilagodila.
U fokusu su, kako je rekla poglavlja 23 i 24 što su ključna reformska poglavlja.
„Tu je i poglavlje 5, ali korak po korak“, rekla je ona
Jovićević je istakla da je iz Pariza upućena dobra politička poruka u vezi davanja zelenog svetla za otavranje poglavlja 23 i 24, ocenjujući da bi to možda duže trajalo da tog Samita nije bilo.
Takođe je ocenila da je najveće dostignuće Samita u Parizu odluka o uspostavljanju Regionalne kancelarije za mlade.
Predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić istakla je da je od Berlina, preko Beča do Pariza civilno društvo dobilo značajniju ulogu.
Ona je ukazala da je održano više sastanaka civilog društva, navodeći civilni forum, forum mladih, ali i biznis forum.
Na Samitu smo imali "prodor civilnog društva", podvukla je ona.
.jpg)
