Izvor: Politika, 28.Jun.2012, 13:07

Pariski momci iz ovih krajeva

Pariski momci iz ovih krajeva

Simpozijum posvećen delu Milka Šparembleka prerastao je u jedan istorijski susret starih prijatelja koji su se u mladosti otisnuli sa ovih prostora u svet i tamo ostvarili dobre baletske karijere

Od našeg specijalnog izveštača

Zagreb – Ovih dana je u glavnom gradu Hrvatske održan simpozijum posvećen stvaralaštvu istaknutog baletskog igrača i koreografa Milka Šparembleka, koji je, nije preterano reći, prerastao u jedan istorijski susret umetnika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poniklih na prostoru nekadašnje Jugoslavije, što su se u mladosti otisnuli u svet i ostvarili internacionalne baletske karijere dostojne svakog poštovanja. Ponovo su bili zajedno Milko Šparemblek, Milorad Mišković i Veseljko Sulić. Kao nekada u poznatoj francuskoj trupi Balet Milorada Miškovića.

Programom je bilo predviđeno da skupu prisustvuju, i na najlepši način ga upotpune, i Duška Sifnios, Ljubinka Dobrijević i Miljenko Banović, ali su oni, nažalost, izostali. Oživljavanje zajedničkih uspomena je, sasvim očekivano, bilo propraćeno i živopisnim dočaravanjem onih najupečatljivijih anegdota koje su pratile visoko umetničko pozicioniranje ovih umetnika u Evropi pedesetih godina prošloga veka. Od mnogobrojnih je jedna koja govori o kolebanju tada dvadesetšestogodišnjeg Miškovića, koje je bilo potaknuto njegovim njujorškim susretom sa moćnim stvaralaštvom velike Marte Grejam. Tada je Mišković stajao pred dilemom: da li da se otisne u vode modernog igračkog izraza i zauvek zaboravi na strogost klasičnog baleta ili ne!

rosudivši da se radi o egzaltaciji mladog umetnika pred nečim novim i da je reč samo o trenutnom, velikom oduševljenju njenom tehnikom, ona mu je dala ključeve svoga studija, naložila mu da se u njemu iživi, koliko god je to potrebno, kroz pokret kakav mu klasičan izraz ne dopušta. Onda mu je rekla da se vrati, krajnje simbolično rečeno – Markovoj, velikoj klasičnoj balerini, jer tom svetu pripada njegovo umetničko biće. Velika Grejam dobro je znala koji je Miškovićev pravi put.

U središtu razgovora u Zagrebu nalazio se Pariz tog vremena, kao centar jedne zemlje u kojoj je, u tom posleratnom trenutku, kreativni, intelektualni i umetnički duh pulsirao divovskom snagom, zahvatajući sve pred sobom. Tako se, na trenutak, otvorila istorijska pozornica, kojom su, u raskoši svojih talenata, defilovali najistaknutiji umetnici toga doba, poput Ivet Šovire, Margot Fontejn, Karle Frači, Rolana Petija, Žana Koktoa, Žana Babilea, Morisa Bežara i mnogih, mnogih drugih.

Deleći sa njima ovaj jedinstveni ambijent i nalazeći se na poprištu jednog od najblistavijih umetničkih uzleta 20. veka, inostrani uspeh ovih naših umetnika nije mogao izostati, budući da je slučaj tako udesio da postanu „deca svoga doba”, zahvaćena duhom svoga vremena. To je dokazao, ovom prilikom, i ekskluzivno emitovani snimak davno skrojenog baleta „Merdevine” („L’ Echelle”), u koreografiji Milka Šparembleka, koji je sobom, gotovo egzemplarno, ukazao na svu pregnantnost njegovog višedecenijskog, plodnog koreografskog stvaralaštva, ispunjenog vanserijskom studioznošću i svestranom erudicijom ovog jedinstvenog umetnika.

Iako se sva tri umetnika sada već nalaze u poznom životnom dobu, njihova duhovna i umetnička vitalnost, kojom plene, njihovi planovi i aktuelni profesionalni angažmani, koji imponuju, emitovali su jedan poseban vid podstreka, pa se značenje i smisao njihovih priča o prošlosti nije iscrpeo u konvencionalno izlaganim reminiscencijama, (pre)opterećenim optimizmom sećanja. Naprotiv, sve je, možda krajnje neočekivano, odisalo pogledom u budućnost.

U okviru programa susreta, čije su koordinatorke bile Maja Đurinović i Katja Šimunić, predstavljena je i monografija „Milorad Mišković / Igrati život” od strane priređivača knjige, Marije Janković.

.....

Šparemblek u Beogradu

U bogatom koreografskom opusu Milka Šparembleka su i dva baleta – „Cattuli carmine” i „Trijumf Afrodite” – koje je on, na muziku Karla Orfa, postavio u Narodnom pozorištu u Beogradu. Premijerno su izvedeni u junu 1984. i ocenjeni kao značajan pomak ka modernom izrazu na beogradskoj baletskoj sceni.

Sjajno „Veče” u HNK

U Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu bili smo u prilici da vidimo i nedavno tek postavljenu predstavu „Večer njemačkih autora”.

U okviru nje, gledali smo ostvarenje „Svita svita svita” uglednog nemačkog koreografa Marka Gekea, koji se, postupcima simboličkog koreografskog izraza, poigrava sa nekim, možda, manje poznatim detaljima iz Bahovog života, na čiju muziku je ovaj balet i nastao. I pored izvesnog utiska da su pojedini motivi, inicijalno obećavajući, ostali nedovoljno razvijeni, igrači su, u susretu sa vrlo složenim zadatkom savladavanja specifičnog koreografskog stila ovoga autora, delo izveli vanredno disciplinovano i precizno.

Potom je izvedena „Druga simfonija”, izuzetna koreografija čuvenog Uve Šolca. I baš u ovakvom, igrački krajnje usložnjenom delu, utegnute i vanredno zahtevne koreografske strukture, velike igračke i tehničke mogućnosti ovog ansambla zasijale su punim sjajem. Pri tome, važno je istaći i ulogu Orkestra HNK i visok muzički nivo izvođenja Simfonije br. 2 Roberta Šumana, pod sigurnim vođstvom maestra Miroslava Salopeka.

Koliki ugled ima trenutni sastav Baleta HNK-a, i to u širim međunarodnim okvirima, najbolje govori činjenica o njihovoj saradnji sa ovako istaknutim koreografskim imenima, kojima će se iduće sezone pridružiti i ime velikog Makmilana, čiji se baleti, opšte je poznato, postavljaju isključivo u onim umetničkim sredinama koje poseduju potreban tehničko-interpretativni potencijal, meren najvišim kriterijumima.

Milena Jauković

objavljeno: 28.06.2012.

Nastavak na Politika...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Politika. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Politika. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.