Izvor: Politika, 02.Jun.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pariski „Patak” pobeđuje krizu
Ništa ne može da bude tako smešno kao istina, kaže urednik „Kanar enšene” koji ima tiraž od 600.000 primeraka
Od našeg specijalnog izveštača
Pariz – Osam stranica ili četiri lista, format kao stara komunistička „Borba”, jedna patkica, crveni okvir, crna slova, mnogo karikatura, bez ijedne razgolićene ženske, bez sjajnog papira, bez fotografija, bez reklame… To je „Okovani patak”, tanušni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pariski satirični nedeljnik koji obara sve rekorde čitanosti i prodaje se sredom ujutru u 600.000 primeraka. Već u četvrtak teško ga je naći na kiosku.
Sa samo 25 novinara i 15 sjajnih karikaturista, „Kanar enšene” raskrinkao je mnoge tajne mahinacije u samom vrhu vlade ono što nisu uspeli dnevnici sa mnogo većim brojem novinara i para. Zbog tekstova u „Patku” padali su ministri, a i sam Sarkozi često je bio ozbiljno uzdrman. Ono što piše „Patak” možete čitati samo na papiru, a glavni urednik Klod Anželi članke piše bukvalno perom, u svom crnom bloku.
U trospratnicu bez vidljive oznake, u centru grada, ušla sam zvoneći na stara drvena vrata. Dočekao me je po dogovoru jedan od urednika Žan-Fransoa Žulijar, rano za novinare, naročito petkom. Rupa u zidu na drugom spratu iznad koje je plaketa u znak sećanja kada su u zgradu „Okovanog patka” ušli takozvani vodoinstalateri da „poprave neke cevi”. I baš kada su te 1973. nameštali bubice i mikrofone, razotkrili su ih karikaturisti. „Patak” je ostao neozvučen. Morate se drvenim stepenicama popeti do trećeg sprata, da biste došli do novinarske sobe. Puna je papira, knjiga i karikatura, a jedva poneki laptop.
Patak u stvari opovrgava sva predviđanja o propasti štampanih medija, malo je mlađi od jednog veka (1915), a nikad nije menjao dizajn.
„Za sada, mi novinari smo vlasnici akcija lista, a kada neko od nas odluči da ode iz redakcije, ne može svoj udeo da ostavi sinu ili bratu u nasleđe, niti da ga proda nekom industrijalcu. Može samo da ga pokloni drugom kolegi iz ’Patka’”, kaže Žulijar.
List nije povezan ni sa jednim milijarderom, političarem, ili institucijom, a kako onda dolazi do svojih ekskluzivnih informacija?
„Naši izvori nam veruju, znaju da mi nismo povezani ni sa kim, da nemamo nikakve druge interese nego da pišemo za čitaoce. Živimo isključivo od prodaje (1,30 evra po primerku, dok dnevni listovi koštaju za deset ili dvadeset centi više). Nemamo velike troškove, zgrada je naša, nemamo fotografije, plate su nam pristojne, zadovoljni smo”, kaže on.
Žulijar odbija da se hvali. Kad mu kažem da je „Patak” jedinstven u svetu, on odgovara da to „ne zna”, ali da je možda tačno da je to satirični list sa najvećim tiražom.
Retko ih demantuju, a malo-malo pa imaju ekskluzivu. Otkrivaju ozbiljne političke mahinacije, te nisu baš čisti satirični list.
„Humor je ozbiljna stvar. Ništa ne može tako da vas nasmeje kao istina. Da su naše informacije neistinite, mi ne bismo mogli da preživimo, naprosto bismo izumrli.”
U poslednjih nekoliko godina morali su da dokazuju na sudu svoju istinu pedeset puta. Samo dva procesa su izgubili. Jedan je bio od manje farmaceutske firme. Drugi od muža Kristin Lagard, sadašnje ministarke finansija, verovatno nove direktorke MMF-a. Ali na tu presudu su se žalili.
U poslednjem broju objavili su da će se Gadafi, prema njihovim informacijama, možda nastaniti u Srbiji.
Naša vlada to demantuje. Ali Žulijar tvrdi da je informaciju pisao glavni urednik (star oko 70 godina) i da je za nju imao proverene izvore.
„Nikada ne otkrivamo naše izvore, čak ni na sudu. To je naše zagarantovano pravo. Čuvamo naše izvore, i to je jedini način da održimo poverenje”, kaže on.
Da li vas danas neko prisluškuje?
„Danas je prisluškivanje lakše nego nekada, ali je preslušavanje tih hiljada snimaka jako komplikovano. Zamislite policiju koja treba da razabere šta je bitno a šta beznačajno.”
Rođena na anarhističkoj potki, danas ova novinarska družina veruje u levlje ideje, ali je udaljena od vodećih pozicija u društvu i od partijskih struktura na desnici i levici.
Da li ćete moći još dugo da izdržite trku sa Internetom i sa vremenom?
„Tu je ključna reč trka. Mi se uopšte ne utrkujemo sa Internetom. Drugačiji smo. Želimo da damo drugi ton, da pokažemo da ne pripadamo tom načinu razmišljanja.”
I u tome ste uspeli?
„Mi ne dajemo nikakvu sintezu i čitaoci nas prepoznaju. Suprotno od onog što se radi na Internetu. Na Internetu se radi što je brže moguće a mi sebi dajemo koliko god vremena nam je potrebno.”
Iz redakcije „Okovanog patka” izašla sam zato što sam žurila na Internet. A možda je trebalo da napustimo tu trku. I da dobijemo jednu sasvim drugačiju priču.
--------------------------------------------------------------
Pobeda levice donela rekordni tiraž
Desetog maja 1981. kada je levica pobedila u Francuskoj posle trideset godina, „Kanar enšene” imao je rekordan tiraž u svojoj istoriji – milion i trista hiljada primeraka. „Imamo velike tiraže kada nešto otkrijemo. Ali najveći tiraži su kad su izbori, jer naši čitaoci su politički angažovani i vole tu vrstu borbe”, kaže Žulijar.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 03.06.2011.
