Izvor: Sportski Žurnal, 06.Jan.2011, 11:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pantelić: Nedostaje mi Božić u Beogradu

Solun, Pariz, Lozana, Vigo, Grac, Berlin, Amsterdam, Atina..... Sve su to gradovi u kojima je Marko Pantelić zarađivao ili još uvek zarađuje hleb, uz privilegije, ali i probleme koje nosi život fudbalskog profesionalca u stranoj zemlji.
Božić – najradosniji srpski praznik uvek je imao posebnu težinu u Markovom >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << životu. Navikao je još kao dečak da ga provodi u krugu porodice, sa roditeljima i prijateljima, u rodnom gradu. Zbog fudbala, svakako najveće ljubavi, morao je da se navikne da bude odvojenih od svojih najmilijih....
Kasnije, kad se oženio sve je postalo puno lakše, pa poslednjih godina Božić provodi sa suprugom Tijanom i ćerkicama, prvo nekoliko godina u Berlinu, pa u Amsterdamu, a ove godine u Atini.
- Najlepše uspomene na detinjstvo vezane su mi za naše najveće praznike, posebno Božić, koji se provodi u krugu porodice, sa najdražima. Za sve ove godine naučio sam da nije važno gde si, nego s kim si, ali opet nedostaje mi Božić kod kuće. Najviše bih voleo da smo svi u Beogradu, da su tu i moji i Tijanini roditelji, pa prijatelji. Za Novu godinu sam uvek uspevao da budem u Beogradu, ali za Božić nikako. U Nemačkoj sam uvek morao da se javim u klub 3. januara, isto tako i u Holandiji, a evo i sad u Grčkoj. Ali, šta da se radi?

Početak Nove godine prava je prilika da se podvuče crta na sve urađeno u prethodnoj i postave novi ciljevi. Ipak, da li je moglo bolje u 2010. godini?
- Uvek može bolje, ali kad sve sagledam hladne glave ne bih imao ništa protiv da mi i ova godina bude ista kao stara. Naravno, ostaje žal za neuspehom na Mondijalu, ali što se tiče klupske karijere i privatnog života itekako sam zadovoljan. Imao sam odličnu sezonu u Ajaksu, zatim se preselio u Olimpijakos, takođe, veliki klub, nadam se i osvajanju trofeja, Ligi šampiona.....

Znači, utisci posle četiri meseca u Atini su fenomenalni?
- U svakom smislu. Klub je vrhunski, imamo odličan tim, saigrači su super, ima i zemljaka, družim se sa Đorđevićem, Kovačevićem, odemo i košarku da pogledamo Teodosića i ostale asove Olimpijakosa... Grad je predivan, pa evo sad je plus 15....

Bez obzira na minutažu, koja je složićete se mogla da bude veća?
- Slažem se, svi bismo mi voleli da igramo svaki minut. Ali, verujte mi, ne uzbuđujem se oko toga, uostalom, to je stvar trenera. Meni je najvažnije da sam spreman da iskoristim svaku šansu, što i jeste posao profesionalca. I mislim da mi statistika daje za pravo da budem veoma zadovoljan (pet golova u 10 utakmica, prim. aut). Međutim, ne zaboravite da sam se kasnije priključio timu, pa sam uveren da će u drugom delu sezone i minutaža doći na svoje.

A samim tim i Pižonov poziv?
- Uvek ću biti na raspolaganju mojoj zemlji. Svi znaju sa kojom energijeom sam igrao za reprezentaciju, davao se 200 odsto. E, sad, na selektoru je da sastavlja tim, ja sam tu. Zna se koliko i šta mogu, Pižon to zna možda i više nego drugi jer me je trenirao još kao klinca....

Koliko često pomislite na Južnu Afriku?
 Kao i svi drugi. Međutim, ništa sad više ne možemo da promenimo. Odlaskom tamo ostvario sam dečački san. Svetsko prvenstvo, još prvi put u dresu Srbije. Verovali smo da možemo daleko, ali nije nam se dalo. Ne znam zašto je tako ispalo, kvalitet smo imali, mislim da nam je nedostajalo samo malo sreće.
Ne stojimo baš najbolje u kvalifikacijama za EP. Mnogi bi sad potpisali da odemo u Poljsku i Ukrajinu, pa makar opet ispali u prvom krugu?
- Sve je u našim rukama, to je u fudbalu uvek najvažnije. Sigurno da svaku od preostalih šest utakmica možemo da dobijemo. Neće biti lako, ali mi Srbi smo navikli da idemo težim putem, ja sam to najbolje osetio na svojoj koži. Zašto ne bismo i sada uspeli – uz mnogo optimizma zaključuje Marko Pantelić.


Pogledaj vesti o: Pariz

Nastavak na Sportski Žurnal...