Izvor: Politika, 04.Nov.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pančevo nije htelo Kuću muzej Bate Mihailovića
Nemam snage da se bavim time i ne mogu nikog da molim. Nisam se do sada nikom u prestonici obraćao, ali sve što bi Beograd od mene tražio ja bih mu poklonio, kaže poznati umetnik
Milorad Bata Mihailović, srpski slikar i akademik, ponudio je pre nekoliko godina da deo svoje zaostavštine iz Pariza preseli u rodno Pančevo, smatrajući normalnim da tamo gde je 1923. i ugledao svet, gradske vlasti obezbede Kuću muzej. Bilo je tako i dogovoreno, potpisan protokol (ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ne i ugovor) i onda se stalo ili odustalo... Ko bi znao.
Zvanično od opštine Pančevo novinar „Politike” nije dobio odgovor, ali nezvanično se priča da je posle smene gradske vlasti, baš tada prestala priča o Kući muzeju Bate Mihailovića u Pančevu.
Čuvenog slikara smo pronašli u Parizu, koji o ovom slučaju gotovo da nije želeo ni da priča, ipak je za „Politiku” izjavio sledeće:
– Što se mene tiče, digao sam ruke od toga. Video sam da odluka o Kući muzeju ne može biti doneta u Pančevu. Pregovaralo se pre dve godine i više nemam nikakvu vezu sa ljudima iz Pančeva. Nemam snage da se bavim time i ne mogu nikog da molim.
Umetnik Beogradu nije učinio sličnu ponudu, ali i kada bi se na to odlučio on ili neki drugi umetnik, ostaje pitanje da li je prestonica u stanju da primi tako značajan poklon?
– Beogradu nisam nudio svoja dela sa namerom da to bude moj legat, iako je jedan novinar to napisao. Ne znam da li Beograd ima mogućnosti da mi ponudi tu varijantu, da im dam dvadesetak slika. Ako bi Beograd tako nešto ponudio, ja bih to odmah uradio, ali ne iz ambicije da budem važan već zato što mislim da Beogradu treba pomoći. Suviše je lišen umetnosti! Nisam se do sada nikom u prestonici obraćao, ali sve što bi Beograd od mene tražio ja bih mu poklonio.
O tome kakva je procedura, u slučaju kada bi Bata Mihailović ili bilo koji drugi naš veliki slikar ponudio dela Beogradu, Ana Popović Bodroža, direktorka „Kuće legata”, izjavila je:
– Ukoliko bi se Mihailović nama obratio, postojala bi dobra volja da se njegova dela prime. Ali, „Kuća legata” ne radi taj prijem samostalno, već na nivou grada Beograda. U tom slučaju, umetnik treba da se obrati Skupštini grada, tačnije Sekretarijatu za kulturu, i to bi bilo ozbiljno razmotreno. Znam da je postojala neka komisija za prijem novih legata pri gradu Beogradu. Bila je oformljena pri Sekretarijatu za kulturu pre godinu i po dana, ali ne znam iz kojih razloga ona nikad nije otpočela rad. Sigurno postoji još umetnika koji hoće nešto da ostave gradu i takav poklon bi trebalo ozbiljno razmatrati. Mihailović je ozbiljan autor.
Ana Bodroža, takođe, navodi da problem koji postoji u Beogradu jeste smeštaj legata, i tvrdi:
– Imamo hroničan problem sa depoima i na nivou republičkih i gradskih muzeja. „Kuća legata” ima izvanredan depo u Univerzitetskoj biblioteci koji je, po načinu čuvanja dela, evropski, ali je on prilično popunjen. Vreme je da se razmišlja o novom većem depou, te bismo mi očekivali saradnju Skupštine grada Beograda.
O tome kakva je situacija sa legatima širom Srbije, Bodroža navodi da „o legatima najbolje brine Novi Sad, dok u Beogradu postoji ’Kuća legata’”. U manjim gradovima Srbije situacija je različita. Ima gradova gde su legati izuzetno poštovani, pogotovu kad je reč o umetnicima koji su poreklom iz tih gradova. Ali, postoji i situacija krajnje zapuštenosti u muzejima u unutrašnjosti, gde nemate ni osnovnu dokumentaciju.
Postavlja se pitanje da li je Beograd uopšte spreman da primi poklone velikih umetnika?
Ako bi, na primer, Bata Mihailović hteo da pokloni ovog momenta deo svoje zbirke Beogradu, da li bi je bilo moguće primiti? Pre svega zato što Komisija za prijem legata pri Beogradu ne radi. Ako bi veći broj dela bio poklonjen problem je gde ih smestiti, jer je depo „Kuće legata” pun. To ne bi moglo da se reši brzo.
– Ima još umetnika koji su podneli zahteve da se prime njihovi legati; među njima su Slobodanka Stupar, Marica Prešić-Radojčić, Kosta Bogdanović... Inicijativa za rešavanje tih problema bi morala da krene od Skupštine grada kako bi se ljudima koji žele da ostave vredne zbirke gradu omogućilo da to mogu i da učine – kaže na kraju Ana Bodroža.
Više informacija o Komisiji za prijem legata pri Skupštini grada Beograda nismo uspeli da dobijemo, jer zvanično informacije novinarima može da pruži samo Ivana Avžner, gradski sekretar za kulturu, koja je trenutno odsutna.
Biljana Lijeskić
[objavljeno: 05/11/2009]
