Izvor: B92, 17.Nov.2011, 17:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pad poverenja u Španiju i Francusku
Pariz, Madrid -- Svet danas sa pažnjom i zabrinutošću prati sve veću razliku između kamatnih stopa na francuske i španske vladine obveznice prema nemačkim.
Ta razlika je skočila na najviše nivoe od osnivanja evrozone.
Razlika u kamatama na 10-ogodišnje francuske obligacije dostigla je 2,006 odsto, jer na tržištu raste strahovanje da bi Francuska mogla biti sledeća članica zone evra koja će se suočiti s dužničkom krizom.
Francuska sada mora >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da plaća više nego dvostruko veću kamatnu stopu nego Nemačka da bi pozajmila na 10 godina, uprkos tome što obe zemlje imaju vrhunski kreditni rejting "AAA" koji Pariz po svaku cenu želi da sačuva.
Dug Francuske dostiže 1,7 biliona evra, što je samo nešto malo manje od duga Italije koja je stavljena pod nadzor Međunarodnog monetarnog fonda i koja je, u nastojanju da povrti poverenje tržišta, dobila novu tehnokratsku vladu, sa uglednim ekonomistom Mariom Montijem na čelu.
Troškovi pozajmljivanja Francuske su znatno povećani uprkos obećanjima političkih lidera da će okončati dužničku krizu u evrozoni.
Predsednik Francuske Nikola Sarkozi, koji je s pažnjom pratio današnju aukciju, strahuje da tržišta gube poverenje u sposobnost svih članica evrozone, izuzev Nemačke, da upravljaju svojim javnim deficitima i suverenim dugom.
Vlada u Parizu sprovodi program stroge štednje, ali je Evropska komisija upozorila da to nije dovoljno i da bi Francuska mogla da ne ostvari svoje ciljeve za smanjenje budžetskog deficita.
Kamata na španske obveznice gotovo sedam odsto
Kamatne stope na španske pozajmice na 10 godina povećane su na rekordne nivoe u poređenju sa kamatama na odgovarajuće nemačke obligacije.
Španija je prodala desetogodišnje obveznice za 3,56 milijardi evra uz kamatu od gotovo sedam odsto, što je najviša stopa od 1997. i ujedno neodrživa na dugi rok.
Španija pokušava da obnovi ekonomski rast nakon gotovo dve godine recesije koja je delom posledica kraha na sektoru nekretnina. Jača bojazan da bi četvrta po snazi evropska ekonomija mogla da bude sledeća iz zone evra kojoj će biti potreban spasilački paket zajmova, nakon Grčke, Irske i Portugalije.
Prinos na prodate dužničke hartije bio je 6,97 odsto u poređenju sa 5,43 odsto na prethodnoj aukciji održanoj 20. oktobra.
Tražnja je bila relativno slaba a vrednost prodatih obveznica je ispod maksimalnog iznosa od četiri milijarde evra koji je utvrdilo ministarstvo finansija.
Nakon aukcije, prinos na desetogodišnje španske obveznice na sekundarnom tržištu dostigao je 6,62 odsto što je za 4,85 procentnih poena iznad prinosa na iste nemačke hartije.
Stopa nezaposlenosti u Španiji, koju u nedelju čekaju opšti izbori, dostiže 21,5 odsto, ekonomija joj je u trećem kvartalu stagnirala a mnogo bolja situacija se ne očekuje ni sledeće godine.
