Izvor: B92, 03.Jun.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pablo de Santis - Pariska enigma
izdavač: IPS
prevod: Jelena Plavšić
U vrlo kratkom roku dobili smo prevod najnovije knjige argentinskog pisca Pabla de Santisa, ovenčane jednom uglednom novoustanovljenom južnoameričkom književnom nagradom. Premio iberoamericano Planeta – Casa de América de narrativa ustanovili su španski izdavački gigant Planeta i asocijacija Casa de América, koja se bavi kulturnim, političkim, ekonomskim i naučnim pitanjima hispanskog sveta. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Od prošle godine dodeljuje se najboljim neobjavljenim rukopisima na španskom jeziku, a njen prvi dobitnik je upravo Pablo de Santis. U žiriju je između ostalih sedeo i čuveni španski (katalonski) pisac Eduardo Mendosa, čiju smo jednu knjigu prošle godine mogli da čitamo na srpskom. Reč je o vrlo vrednom priznanju – prvonagrađeno delo dobija sumu od 200000 dolara, a drugonagrađeno 50000.
De Santis je poznat kao autor većeg broja knjiga za mlade čitaoce i scenarija za stripove. Godinama je bio urednik strip-magazina Fierro. Među njegovim delima su i naslovi kao: Transilvania express: Gua de vampiros y de monstruos (Vodič kroz svet vampira i monstruma) ili Invenciones argentinas: Gua de cosas que nunca existieron (Argentinski izumi: Vodič kroz stvari koje nikada nisu postojale). Mada de Santis nije crtač, svakako upada u oči izvesna podudarnost njegovih interesovanja sa onima mog velikog imenjaka Rastka Ćirića. Sve ovo napominjem zbog toga što je taj isti duh, intelektualni i poprilično ezoterički, ali u isto vreme ludički i u velikoj meri juvenilni, prisutan i u knjizi koja je ovom prilikom pred nama, Pariskoj enigmi. Mada nije prvenstveno namenjena mladim čitaocima, mislim da niko od njih neće pogrešiti ukoliko pokuša sa ovim štivom. Mogući rezultati: dobra zabava i unapređenje mentalnih sposobnosti. S druge strane, knjiga ima mnogo da ponudi i nama, prekaljenim čitaocima (čuj ovo!). Prava poslastica: dešifrovanje jedne Nervalove pesme pomoću alhemijskih i tarot simbola.
Elem, u pitanju je detektivski roman, ali ne u hemetovsko-čendlerovskom maniru, već od one druge fele. Istražitelji koji defiluju stranicama ove knjige najviše podsećaju na Poovog K. Ogista Dipena. Pored Poa, de Santis kao svoje najveće uzore ističe Artura Konana Dojla i Agatu Kristi. Međutim, posle čitanja Pariske enigme čitaocu u pamet svakako dolazi još jedan pisac. Naime, i priroda enigme koju detektivi istražuju, i sami likovi, i ambijent u kojem se kreću u velikoj meri podsećaju na Čestertonove priče o ocu Braunu, a u ponečemu i na njegovo sumanuto remek-delo Čovek koji je bio četvrtak.
Pariska enigma zbiva se u pogodite kom gradu, i to u vreme Svetske izložbe 1889. godine. Za tu prigodu okuplja se udruženje Dvanaestorice detektiva, koji pristižu iz raznih krajeva sveta, od Tokija do Buenos Ajresa. Kao čvorište misterije pokazuje se Ajfelov toranj, tada tek u izgradnji, a istraga vodi detektive u opskurni svet mističkih sekti: neoplatoničara, rozenkrojcera, alhemičara i sličnih. Svojevrsni manifest ovih grupa, koji izriče jedan od članova, vrlo je zanimljivo pročitati u našem današnjem svetu, oduševljenom svojim tehnološkim napretkom. Sve u svemu, Pablo de Santis je, sledeći bazična žanrovska pravila, napisao odličan detektivski roman, koji, po mom mišljenju, pre svega treba da bude shvaćen kao omaž ovom žanru i njegovim velikim predstavnicima, Pou i Čestertonu.
A sada dolazi onaj neprijatni deo priče. Kao i u knjizi Jednostavan život, koju je IPS nedavno izdao, i ovde se kroz čitav prevod provlači niz pravopisnih grešaka, čudno sročenih rečenica i nepravilnih podela reči na kraju reda. Da se razumemo, odlična je stvar što zahvaljujući aktivnostima ove kuće možemo da čitamo hrpu novih naslova iz savremene svetske književnosti. Međutim, kako su to sve knjige uglednih autora, koje su pokupile velike svetske nagrade, trebalo bi im i pristupiti u skladu s njihovim renomeom. Dakle, ljudi, dajte pripazite malo na tu lekturu. Jer kada u prevodu vidim na- / jmlađi ili otićiću, to je zaista dovoljno da u velikoj meri pokvari čitalačko zadovoljstvo.
