Izvor: Kurir, 06.Nov.2011, 16:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
POČINJE SUĐENJE NAJPOZNATIJEM TERORISTI KARLOSU ŠAKALU
PARIZ- U pariskom sudu sutra počinje suđenje nekada najpoznatijem svetskom teroristi Karlosu "Šakalu" za četiri napada koja su se zbila pre skoro tri decenije, a presuda bi mogla da odredi njegove izglede da se ikada nađe na slobodi.
Pred početak suđenja u specijalnom antiterorističkim sudu koje će prema procenama trajati šest nedelja, 62-godišnji Karlos, čije je pravo ime Iljič Ramires Sančes, rekao je u intervjuu >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << francuskom radiju da je njegov "karakter prilagođen ovakvoj vrsti borbe".
"Stanje uma mi je još borbeno", dodao je Ramires, koji je poslednjih 17 godina proveo iza rešetaka.
Ipak, Ramires, koji boluje od dijabetesa, kazao je i da mu nedostaje porodičan život koji je, kako kaže, žrtvovao u godinama koje je proveo putujući svetom kao terorista slobodnjak po Bliskom istoku i evropskim prestonicama, a potom u begu, a na kraju u zatvoru 1994. u Francuskoj. Šakal je kazao i da dalje sanja o tome da će jednog dana napustiti Francusku i vratiti se u rodnu Venecuelu, čiji ga je predsednik Ugo Čaves jednom prilikom nazvao "revolucionarnim borcem" i čija ga je ambasada u Parizu donedavno snabdevala kubanskim cigarama.
"Prva stvar koju ću uraditi ako izađem Božijom voljom... Počeću sa medenim mesecom. Sa tim kasnim više od deset godina", kazao je prošlog meseca u telefonskom intervjuu radiu Europ 1. Venčanje u zatvoru 2001. sa njegovom advokatkinjom Izabel Kutan-Peir koja mu je treća žena, karakterističan je potez za Karlosa, baš kao i nedozvoljeni intervju pred suđenje zbog kojeg je dospeo u samicu, gde je boravak okončao posle desetodnevnog štrajka glađu.
Ramires je najpoznatiji po otmici ministara nafte zemalja OPEK-a 1975, posle koje je dočekan kao junak kada je sa svojim taocima stigao u Alžir, kao i po palestinskoj otmici francuskog aviona 1976. koja je okončana akcijom izraelskih komandosa.
Postoji sumnja o njegovoj ulozi u masakru izraelskih sportista na Olimpijadi u Minhenu 1972. Ipak, njegova povezanost sa otmicama, bombaškim napadima i ubistvima svedoči o različitim potezima koje je povlačio u stilu plaćenika, od pripadnost Narodnom frontu za oslobođenje Palestine do pomaganja ekstremnim levičarskim terorističkim grupama iz Evrope, zaštićen mutnim savezima tokom Hladnog rata.
Bezbednih mesta za skrivanje i saveznika bilo je sve manje posle pada komunizma 1989. Pripadnici francuske obaveštajne službe uhapsili su Karlosa 14. avgusta 1994. u Kartumu i prevezli su ga u Pariz.
Karlos se ni u zatočeništvu nije odrekao imidža neustrašivog ratnika, a protiv tadašnjeg francuskog ministra unutrašnih poslova Šarla Paske podneo je optužbu za otmicu.
"Ja sam profesionalni revolucionar. Svet je moj domen", kazao je na suđenju 1997. na kojem je podigao levu pesnicu u vazduh kada je osuđen na doživotni zatvor. Po francuskom zakonu, u zatvoru mora da ostane najmanje 30 godina.
Tada je osuđen za ubistvo dvojice naoružanih francuskih istražitelja i navodnog libanskog doušnika.
Sada je pred Ramiresom "trenutak istine", pošto će specijalni antiteroristički sud koji nadzire grupa anonimnih sudija, odlučiti o optužbama za četiri bombaška napada 1982. i 1983. u Francuskoj u kojima je 11 ljudi poginulo, a 140 je povređeno.
U izgradnji optužnice, tužilaštvo je podatke pronašlo i arhivima obaveštajnih službi komunističkih zemalja u kojima se Karlos krio tokom Hladnog rata, pre svega Demokratske Republike Nemačke i Mađarske. Njegovi advokati su odbili arhivski dokaz i nazvali ga "fotokopijama fotokopija".
