Izvor: Vesti-online.com, 20.Nov.2015, 07:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ožalošćena porodica

Nekom rat, nekom brat. Srpskim vlastima dobro je došla pariska klanica, da narod malo zaboravi svoju muku.

A beda se dešava i bez Islamske države. Kažu mi nedavno kako je 10 kardiologa napustilo posao u Zemunu. Dojadilo ljudima da rade za crkavicu i još da ih Vučić ponižava s povišicom od tri odsto. I tako skupa angio sala ostaje bez mukotrpno stvaranih specijalista.

Ko se razboli, može da umre slobodno. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Niko ga neće ometati u smrti, vlasti su zauzete svetlosnim efektima, farbaju mostove i zgrade u francusku trikoloru. Nama nema ko da upali sveću, niti da se prefarba na Fejsbuku u nekoliko boja. Kao ni nesrećnim Nigerijcima, ili nekoj drugoj sirotinji, nekim afričkim Srbima ili srpskim Afrikancima, koji nisu elegantni i prefinjeni kao što Francuzi vole da predstavljaju sebe.

Razumem ponašanje srpskog režima. Oni opstaju samo zato što im Zapad dopušta da rade u Srbiji šta hoće. Uostalom, da li je nekome na Zapadu stalo do svog naroda koji gine od terorista? Gledam francuske poslanike posle pariske klanice kako spontano pevaju Marseljezu. Odavno sam naučio da se ne povodim za patosom, suza nikako neće na oči.

Da li je francuskim poslanicima zaista stalo do svojih mrtvih i još živih? Da li će da prestanu da proizvode bombaše samoubice, ludake ili jednostavno očajnike? Da li će prestati sa bombardovanjima, otimanjem tuđe nafte, ceđenjem bivših kolonija, podržavanjem državnih udara, pa i terorista kada im je to potrebno da sruše neku vladu koja ljubomorno čuva svoje resurse i odbija da ih proda ili se zaduži kod MMF.

Neće, naravno. Navući će Francuzima još bede koja neće zaobići ni nas ili nekog sličnog, podobnog za kolateralnu štetu. Kao što nije zaobišlo u Zvorniku kada je jedan takav ubio policajca, a da niko nije napisao ispod svoje slike na internetu Je suis Dragan. Koga briga za zvorničkog policajca, on nije šetao Monmartrom ili Šanzelizeom, umesto šansona slušao je bog zna šta i gadio se što tamo negde jedu čak i žabe.

Ah da, kod mene preovladava nedostatak empatije. Već mi je rečeno na Fejsbuku da ne žalim pobijene u Parizu. Pa dobro, sigurno sam zao čovek čim nisam potrčao sa svećom pred njihovu ambasadu. Vratiću se našoj muci, tu gde sam plemenski zabijen u srpski mrak koji se tako razlikuje od grada svetlosti.

Podržan u svom ludilu, srpski režim štedi na policajcima, učiteljima, vatrogascima... A što srpski režim ne uštedi na svojim botovima? Onoj posebnoj vrsti ljudi iz vladajuće stranke koje zapošljavaju da na državnim jaslama provedu radno vreme lupajući pluseve i minuse na internetu i podržavajući besmislenim komentarima glupost i svirepost vlasti. Ili na javnim preduzećima čije bahatošću i glupošću napravljene gubitke vlast pokriva porezima i privatnim izvršiteljima da bi odrala kožu sa leđa sirotinje. Što ne uštedi na armiji beskorisnih činovnika koji ništa pod milim Bogom ne umeju da rade, a zarađuju itekako više od onih 300 i kusur evra koliko dobijaju medicinske sestre za smene koje po klinikama završavaju u krvavim uniformama.

I tako opet o zemunskoj angio sali bez specijalista. Otac mi je bio tamo prošlog januara, uhvatio poslednji voz. A šta ako isto zatreba još jednom? Čije ćeš roditelje da pobiješ Vučiću da bi uštedeo na platama lekara?

Nastavak na Vesti-online.com...