Izvor: Politika, 21.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otvorena svetska digitalna biblioteka
„Miroslavljevo jevanđelje” i avangardni časopis „Zenit” su prve zbirke iz Srbije koje su ušle u trezor biblioteke celoga sveta, koja se nalazi na sajtu www.wdl.org
Pariz, Vašington– Unesko i 32 partnerske institucije juče su u Parizu pokrenule Svetsku digitalnu biblioteku, vebsajt koji predstavlja jedinstveni kulturni materijal biblioteka i arhiva iz celoga sveta. Vebsajt, lociran na www.wdl.org obuhvata rukopise, mape, retke knjige, filmove, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zvučne zapise, printove i fotografije, a ovom materijalu je omogućen neograničen i besplatan javni pristup.
Narodna biblioteka Srbije se projektu priključila među prvima, u aprilu 2008, na poziv Kongresne biblioteke iz Vašingtona, kao osma nacionalna biblioteka – partner, a naša kulturna baština predstavljena je na samom početku rada ove svetske biblioteke: „Miroslavljevo jevanđelje” i avangardni časopis „Zenit” su prve zbirke iz Srbije koje su ušle u trezor Svetske digitalne biblioteke. Sreten Ugričić, upravnik Narodne biblioteke Srbije, učestvovao je na ceremoniji pokretanja portala kao član Uređivačkog odbora Svetske digitalnebiblioteke.
Projekat je pokrenut u sedištu Uneska, na događaju čiji su domaćini bili generalni direktor UneskaKoićiro Macura i direktor Kongresne biblioteke iz Vašingtona Džejms Bilington. Direktori partnerskih institucija predstavljali su projekat ambasadorima, ministrima, delegatima i specijalnim gostima koji su prisustvovali polugodišnjoj sednici Izvršnog odbora Uneska.
Bilington je Unesku 2005. godine prvi i predložio stvaranje Svetske digitalne biblioteke, napominjući da bi takav projekat mogao „da bude koristan u zbližavanju ljudi kroz veličanje dubine i jedinstvenosti različitih kultura u jednom globalnom poduhvatu”.
Macura je pozdravio predlog kao „veliku inicijativu koja će pomoći da se znanje spaja, da se promoviše međusobno razumevanje i da se gaje kulturne i jezičke raznolikosti”. Pored promovisanja međusobnog razumevanja, projekat ima za cilj da proširuje obim i raznovrsnost kulturnih sadržaja na Internetu, obezbeđuje resurse za predavače, naučnike i sve druge korisnike, kao i da premošćava digitalni jaz između zemalja izgrađivanjem kapaciteta u partnerskim zemljama.
Svetska digitalna biblioteka funkcioniše na sedam jezika – arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, portugalskom, ruskom i španskom – i obuhvata sadržaje na više od 40 jezika. Omogućeno je međukulturno i međuvremensko pretraživanje. Opisi svakog predmeta i video-zapisa, sa stručnim kuratorima koji govore o izabranim predmetima, obezbeđuju kontekst za korisnike i namenjene su tome da rasplamsaju radoznalost i podstaknu i studente i obične korisnike na upoznavanje kulturnog nasleđa svih zemalja.
Svetsku digitalnu biblioteku razvio je tim Kongresne biblioteke. Tehničku podršku pružila je Biblioteka Aleksandrina u Aleksandriji, u Egiptu. Institucije koje su dale svoj doprinos Svetskoj digitalnoj biblioteci obuhvataju nacionalne biblioteke i kulturne i obrazovne institucije u Brazilu, Egiptu, Kini, Francuskoj, Iraku, Izraelu, Japanu, Maliju, Meksiku, Maroku, Holandiji, Kataru, Ruskoj Federaciji, Saudijskoj Arabiji, Srbiji, Slovačkoj, Južnoj Africi, Švedskoj, Ugandi, Ujedinjenom Kraljevstvu i Sjedinjenim Državama.
Nacionalna biblioteka Kine dala je doprinos u rukopisima, mapama, knjigama, kao i kamenim otiscima i kostima proročišta koji se protežu kroz kinesku istoriju od pradavnog do savremenog doba. Primeri ostalih prikazanih vrednosti obuhvataju arapske naučne rukopise iz Nacionalne biblioteke i arhiva Egipta; rane fotografije Latinske Amerike iz Nacionalne biblioteke u Brazilu; „Hyakumanto darani”, publikaciju iz 764. godine iz Nacionalne biblioteke Japana; čuvenu „Đavolovu Bibliju” iz Nacionalne biblioteke Švedske; dela arapske, persijske i turske kaligrafije iz zbirki Kongresne biblioteke SAD", stoji između ostalog u saopštenju Uneska.
J. K.
[objavljeno: 22/04/2009]
