Izvor: Večernje novosti, 01.Nov.2015, 08:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Orkestriranje "Prelida" za običnu raju

NAOŠTRENE Hačaturijanove sablje vitlaju lavirintom pariskih podzemnih hodnika. Fijuču zakrivljene oštrice dočaravajući ritualni ratni ples, u slavu povodom izgradnje novog skladišta pamuka, trostrukog venčanja i reke anonimnih prolaznika. Na presedanju između dve kompozicije, na stanici metroa na Šatleu, zastaju, izdaleka privučeni nadahnutim filharmonijskim izvođenjem, činovnici i školarci, hauzmajstori i dileri, požureli i zakasneli, brkati i izblajhane, doterani i nemarni, domaći, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Kinezi i neki drugi Japanci. Svakome namenjeno i bogougodno. Orkestar "Prelid" iz Pariza, u naslovu slobodnog improvizacijskog karaktera, ali s tačno utvrđenim redosledom čitanja nota, osnovan pre dvadesetak godina, ima za cilj da približi klasičnu muziku najširoj publici svih društvenih slojeva. Njihovo glavno nastojanje je da zadovolje melomane, predstave se preobraćenicima i privuku naviknute na estetsku letargiju. I, da zarade koju paru. Sastavljen od tridesetak profesionalnih muzičara, isto toliko nacionalnosti, svekolikih provenijencija i opredeljenja, ali istovetnog kulturološkog entuzijazma, čitav orkestar zaposedne proširenje u hodniku podzemnog prolaza, pa notama počne da širi dnevno svetlosno uzdarje isključenima iz muzičkog nutrenja. Stvaraju, kažu, emocionalni raj, tamo gde mu vreme, i mesto, nije. Obučeni kako je ko stigao, svirači leđima čuvaju zid, a prstima žice, utorkom, četvrtkom, ponekad nedeljom, kad pada kiša. Praskaju ritmovi Sarabande umotani u plašt polaganog i dostojanstvenog plesa majstora barokne svite Georga Fridriha Hendla, vilene u istom mahu Vivaldijeva četiri različita godišnja doba, tutnji Pahelbelov kanon, curi niz fajans Đazotov adađo pozajmljenog imena Albinonija, od pločica resko odskakuje Mocartova Mala noćna muzika, trčkara po zidovima Albenizova Španska svita u čast kraljice i putnika pariskog metroa. Penju se akordi do svoda s kog se sliva setni mol Dvoržakovih Slovenskih igara. Posmatrač sa štakom, reper skida slušalice, prolaznik fotografiše, zaustavlja se i ostaje u prvom redu. Vozić prvaka drži se za ruke i na delu proverava gradivo o deset svetskih kompozitora o kojima opštekulturne osnove stiče već u ovoj dobi. Za sestrice Avatif i Nesrin to je opera u metrou. U akustičnom holu od belog neba neki, zaokupljeni sobom i samima, prolaze nezainteresovano, ali ih uši izdaju. Polifonija je milenijumska. Nasleđe indijsko, arapsko, balkansko. Način da se zahvali celom svetu i korenima svih nas. Huan prodaje diskove, 20 evra po komadu. Muzičke gladnice vade čekove, zveckaju novčići u koferu za kontrabas. Dok klize note, dete plače, porodica putuje na odmor. Uobičajena scena: ona vrišti na njega. Da li je prevario? Metro broj 4 je desno, broj 1 je levo, pa svako na svoju stranu.

Nastavak na Večernje novosti...