Izvor: Blic, 07.Maj.2011, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
(Oproštajni) valcer gospodina K.
PARIZ - Gospodin K. ima 81 godinu. U mitsku Galimarovu kolekciju klasika, Plejadu, svečano je ušao 24. marta ove godine, mada, po opštem mišljenju, uz pomalo posmrtnu kvalifikaciju podnaslova: „poslednja verzija“. Ne može se zamisliti više počasti nego što je to Kunderi ukazao ovaj veliki francuski i svetski i izdavač iz ulice Sebastien Boten. Njegovi vlasnici, prvo Klod, a potom Antoan, sa velikim brojem njihovih ekskluzivnih autora, podržavali su ne posustajući ovoga pisca >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kroz sve njegove životne oluje i potrese od Češkog proleća 1968. do naših dana.
Imaju Kunderi na čemu zavideti i dobitnici prestižnih nagrada i nosioci titula koji sede u počasnim foteljama. Samo je trinaest velikih imena za svoga života imalo prilike da vide ove knjge, štampane na slavnom bilblijskom papiru, elegantno povezane u šagrinsku kožu: Andre Žid, Andre Malro, Žilijen Grin, Pol Klodel, Rože Marten di Gar, Anri de Monterlan, Sen Džon Pers, Margerit Jursenar, Rene Šar, Žilijen Grak, Ežen Jonesko, Natali Sarot i Klod Levi Stros. Među njima, samo su još dvojica dobrovoljni izgnanici iz svojih domovina koji su odabrali da žive u Francuskoj i pišu na francuskom jeziku: Žilijen Grin i Ežen Jonesko.
Kunderina Plejada je dugačija od ostalih. Otvara se kratkom, svedenom biografijom iz pera jednog od najboljih poznavalaca umetnikovog rada, Kanađanina Fransoa Rikara i odnosi isključivo na književna dela, na njihovu genezu, kontekst njihovog objavljivanja i recepciju. U dva toma u crnom kovčežiću, sa Kunderinim portretom na omotu, radom Vilhelma Hofmejstera, ne preti nam opasnost da nas preplavi zamorno mnoštvo komentara, biografskih podataka, beleški, zapisa, hronologija i varijanti kakvo se najčešće sreće u drugim knjigama kolekcije.
Kunderini romani i priče, objavljeni su ovde u vidu koji je autor lično zaokružio kao definitivan. Izbor podrazumeva prevode na francuski dela iz češkog perioda kao i onih na francuskom, izvornom jeziku njegovih sedam poslednjih knjiga, počevši od 1995. koje zapremaju veći deo drugog toma. U ovom svečanom diptihu, stilsko jedinstvo je vanredno uzbudljivo. Prevodi Kundere na francuski imaju istovetnu jezičku zgusnutost, štedljivost reči i kristalnu jasnoću kao dela na francuskom jeziku. Muzičar, tanane osetljivosti, muzikom se hranio od najranije mladosti: ponovno čitanje neverovatno vernih prevoda „Smešnih ljubavi" ili „Šale", na kojima je on godinama aktivno sarađivao, uveravaju nas u to.
Kudera udaljuje svaku pomisao autobiografije, i sa njom u vezi, autofikcije. Priređivači su skrupulozno poštovali estetske pozicije autora koje je on već istakao u esejima Umetnost romana, Iznevereni testamenti, Zavesa i Jedan susret. Suština i smisao čitavog Kunderinog dela posvećen je apologiji umetnosti romana, onome „što jedino roman može izraziti". Jer, roman po Kunderi odavno je prerastao okvire „žanra" i postao samosvojna umetnost kao što je slikarstvo ili možda muzika. U takvom pristupu neminovno je bilo ostaviti sve perspektive naracije da se slobodno otvore. Bez barijera i stražara. Jedna druga zanimljivost nije izbegla ni francuskoj štampi: priče, romani i eseji, više od 2800 stranica teksta, najavljeni su isključivo kao „delo", u obliku jednine, umesto onog sviknutog „sabrana dela".
Zahtevan i zlovoljan, Kundera, nastavlja da nas očarava čak i ovako prevremeno posthumno. Ni sada se nije promenio: neprekidno nezadovoljstvo je ostalo jedna od njegovih vrlina.On iritira čitaoce svojim pronicljivim pesimizmom, načinom da ih stalno sumnjiči da nisu na visini. Međutim, nije on od onih pisaca koji će ostati da leže na policama. Kunderu nikada nismo prestali da čitamo: njegove knjige prelaze iz ruke u ruku, iz zemlje u zemlju, iz generacije u generaciju. Odavno to nije češki ili francuski pisac; ugodno se smestio u vannacionalnom i vanjezičkom prostoru romana. A vrlo je malo pisaca za koje se može to reći.
Ko je taj ko može odlučiti koji će umetnik biti objavljen u čuvenoj Biblioteci Plejade? Ne postoji nikakav komitet čitalaca, ni glasanje članova žirija. Plejada nije književna nagrada. Od svoga postanka, tridesetih godina prošlog veka, pa do danas, Plejada je već okupila dve stotine autora u više od pet stotina i šezdeset knjiga. Priprema jednog autora za prisustvo u njoj može potrajati od tri do šest godina, nekad i duže. Postoji više načina da se jedan autor nađe u njoj, ali na posletku o tome sam odluči Antoan Galimar, zvanični ditektor edicije.
Voda, Paučina
AUTORKA: Nada Gašić
IZDAVAČ: Algoritam i B92
BROJ STRANA: 403
ISBN: 978-953-316-041-2
POVEZ: Tvrd
CENA: 600 dinara
OVA KNJIGA ME JE DOVELA: do legendarne poplave Zagreba 1964. i dramatične evakuacije Trešnjevke. Puna balvana i otpada, voda u knjizi nije ona koja se pije, to je voda koja se guta s mutljagom da bi tek na kraju na čvrsto tlo izbacila čitaoca. Duše autorkinih junaka neprozirne su kao uskovitlana voda, koja se ipak smiri do sledeće poplave, a knjiga liči na meh harmonike koja pliva s ostalim kućnim sustavom. U njemu su bajke, ispovesti, tekstovi s interneta, tok svesti i podsvesti, razgovori mobilnim, sve što nam život pruža („Danas si cvijet, sutra uvela ruža").
U ČEMU JE TAJNA OVE KNJIGE? Kad car skine carevo odelo i legne u krevet s teškim baldahinom, preti opasnost da carska skalamerija padne i uguši spavača. Jer ova priča razgolićava otmenu prostituciju, žrtvovanje deteta, raspad porodice i zdravu hranu pri kojoj se javljaju bolesni nagoni; to je skaska o retardiranom Damiru i patuljici Devici Mariji, sličnoj Palčici, koja je umesto svog Sina sišla u deveti krug pakla. Neobična knjiga o ljudskoj sudbini i našim stremljenjima kojima pokušavamo da je prevaziđemo, jer čovek vazda želi da sebe prevaziđe i pokaže da je čovek u onoj meri u kojoj može da bude natčovek.
DEO PRVE REČENICE GLASI: „Krenula su govorkanja da od Slovenije pristižu velike vode, oprezniji su pomnije slušali starije kako upozoravaju da je Sava već jednom skorom odnesla pol Zagreba, bilo je i onih koji su odlazili na obalu i vraćali se uznemireni prizorom balvana što su na prijetećoj vodi munjevito nestajali ispod mosta..."
POSLEDNJA REČENICA GLASI: „Tu rijeku, bez obzira što kažu nacionalne Wikipedije, gdje god izvirala da izvirala, kud tekla da tekla, duž njezina porječja, svi većinski narodi, pripadnici manjinskih naroda, nacionalnih manjina i svih vjeroispovijedi prema grčkom Saovios, a preko latinskog Savus, zovu Sava."
KADA BI OVA KNJIGA IMALA UKUS... Zagorske štrukle, kranjske kobasice, uz gutljaje Lazarevog rujnog.
PRONAĐITE SLIČNE KNJIGE: Nadina knjiga „Mirna ulica, drvored"
PREPORUKA ZA ČITANJE: Gašićeva je napisala izuzetan roman koji čitaocu omogućuje da se za njega drži sve dok ne prođe bujica.
Ljubica Arsić
Letnje laži
AUTOR: Bernhard Šlink
PREVOD: Spomenka Krajčević
IZDAVAČ: Plato Books
BROJ STRANA: 204
ISBN: 978-86- 447-0537-6
POVEZ: Mek
CENA: 540 dinara
OVO JE KNJIGA: o intimnom paklu emotivnih odnosa, o urušenom lavirintu iluzija i opsesija. Sva tumačenja priča o penzionisanom profesoru koji pokušava da krišom od bližnjih sebi prekrati muke galopirajućih metastaza, neuspešnom piscu koji ruši bandere i blokira saobraćajnice kako njegova supruga ne bi saznala da je dobila prestižnu književnu nagradu, ili misterioznom neznancu iz aviona koji je bez svoje želje i volje postao trgovac belim robljem, počinju i zaustavljaju se kod odlično odabranog naslova. Šlinkovi junaci su svi iz istog stroja, što vodi opravdanoj sumnji da je knjiga nastala iz neasimilovanih okrajaka privatne realnosti: sve sami intelektualci i umetnici slabe volje, u raskoraku između dva kontinenta, dve emotivne veze, dva paralelna života satkana od izgovora i samozavaravanja.
ŠTA JE PROBLEM OVE KNJIGE? O jednom od junaka rastrzanom između dve žene, sveznajući autor kaže sledeće: „Nikom on nije servirao lažne slike. Jedino što je nudio skice umesto slika, a skice nisu lažne zato što su to što jesu, skice." Sve su priče u knjizi odsvirane na jednoj žici, sazdane na jednom principu – a to je obzirna laž rođena iz nedorečenosti, laž koja, jednom puštena u svet, vrtoglavo razara svaki privid sklada.
PRVA REČENICA GLASI: „Morali su da se rastanu ispred prolaza za kontrolu prtljaga."
POSLEDNJA REČENICA GLASI: „Trebalo je da ostane još malo kod njega, uključi radio i zapleše s njim, puštajući ga da je sigurno i lako vodi onom jednom rukom, pa da tako iz sobe pređe na terasu, kao da lebdi."
OVA KNJIGA ME JE ODVELA: u savršenu prevaru uskisle ljubavi, na pet sati vožnje od Njujorka ili Frankfurta.
PRONAĐITE SLIČNE KNJIGE: Šlinkove priče kao da pišu malaksali Čehov, zgađeni Hemingvej i mamurni Rejmond Karver.
PREPORUKA ZA ČITANJE: Umetnicima u raskidanju.
Vladislava Gordić Petković
Povezane vesti: Floberova "Pisma" i Hamsunov "Pan" u izdanju LOM-a Predstavljen roman Zorana Živkovića na Sajmu u Lajpcigu Direktor sajma knjiga u Lajpcigu: Srpska kultura je evropska "Fejsbuk, jedini književni salon u Srbiji" Osnovan Samostalni sindikat pisaca Srbije
