Izvor: Studnel.com, 20.Maj.2016, 19:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Onore de Balzak − tvorac modernog romana
Rođen je u Turu, a 1814. se seli u Pariz i upisuje prava na insistiranje svojih roditelja. Fakultet je završio, ali je od malena znao da je njegov poziv književnost. Nakon diplomiranja, njegovi roditelji su želeli da se zaposli kao beležnik, jer je taj posao nosio ugled i ekonomsku sigurnost, ali je Onore taj posao prezirao. Tada definitivno odlučuje da se bavi samo i isključivo književnim radom. Napisao je najpre jednu dramu, a onda i nekoliko romana koje je izdavao >> Pročitaj celu vest na sajtu Studnel.com << pod drugim imenima, jer nije bio zadovoljan njihovim kvalitetom. Odlučuje i da se bavi izdavaštvom, pa kupuje štampariju uz materijalnu pomoć svojih roditelja. Međutim, ona je ubrzo propala i ostavila ga u dugovima sa kojima se borio čitavog života. Posle desetogodišnjeg traganja za svojim stilom, 1829. konačno izdaje prvi roman kojim je bio zadovoljan – Poslednji šuan. Bio je to početak jedne briljantne karijere. U narednim godinama Balzak će napisati preko 100 romana, pišući neumorno 17 sati svakoga dana.
Pre njega roman je smatran nižom književnom vrstom, a on ga je preporodio, proširio i napravio od njega ono što danas smatramo romanom. Sve svoje romane objedinio je pod nazivom Ljudska komedija, iako nisu bili povezani. Ono što ih je povezivalo bilo je vreme u kome su se dešavali, podneblje, mentalitet i pojedini likovi koji su se u različitim romanima javljali u različitim vremenima i područjima. Ljudska komedija bila je podeljena na tri dela. Prvi deo, pod nazivom Studije naravi činili su: Prizori iz privatnog života (roman Čiča Gorio), Prizori iz provincijskog života (romani: Evgenija Grande, Izgubljene iluzije), Prizori iz pariskog života (romani: Sjaj i beda kurtizana, Rođaka Beta, Rođak Pons), Prizori iz političkog života (roman Poslanik iz Arsija), Prizori iz vojničkog života (roman Poslenji šuan), Prizori iz seoskog života (roman Ljiljan u dolu). Drugi deo, pod nazivom Filozofske studije čine romani Šagrinska koža i Traganje za apsolutnim, a treći, pod nazivom Analitičke studije čini ogled Fiziologija braka. Poslednjih godina života nije napisao ništa i umro je 17. avgusta 1850. godine.
Izvori: tabanovic.com, arhiva.unilib.rs, opusteno.rs.
na danasnji danonore de balzakpisacromanibiografija
Pogledaj vesti o: Pariz
