Izvor: RTS, 01.Okt.2020, 01:08
Omaž Goranu Paskaljeviću
Goran Paskaljević je do kraja bio na velikoj svetskoj pozornici. Mislio je jasno, planirao čvrsto, uvek je verovao da je ostalo još puno toga što ima da stvori. Postavljao je velike zadatke pred sebe. Uvek je on bio taj "master mind" svog filma i kontrolisao stvari do detalja. Pažljivi kasting mu je bio podjednako važan koliko i poslednja "ruka" scenarija ili briga o svakom saradniku u ekipi filma.
Deo kreativnog tvorenja koji su određeni ljudi iznedrili, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << njihova umetnost, je njihov život i njihova smrt.
Sreli smo se pre nego što je otputovao u Pariz. Nije hteo da se govori o njegovoj bolesti. Umesto toga, želeo je da popijemo čašu izvrsnog belog vina koje je doneo iz Hrvatske.
Istine o velikim umetnicima otkrivamo u detaljima, u sočnim šalama i anegdotama, skrajnutim komentarima o kojima se kasnije pričaju velike priče.
O Goranu su se za života pričale raznovrsne priče koje su lagano prerastale u legende o velikom reditelju koji je istovremeno bio svoj najbolji producent i najkorisniji koscenarista.
Činilo mi se da sam oduvek poznavao Gorana jer sam njegove filmove voleo i često im se vraćao.
Poznanstvo se produbljivalo kroz profesionalno preplitanje naših umetnosti - filmske i pozorišne, zajedničke posete Festu, Bitefu, Kinoteci, Madlenijanumu, Pozorištu na Terazijama, koje su pratili dugi, zanimljivi, često kritički nastrojeni razgovori, sve do zatvaranja omiljenih kafana.
Imao sam i tu čast da u Londonu 2010. otvorim Goranovu retrospektivu u Britanskom filmskom institutu, kao i da evropskim parlamentarcima u Briselu zajedno predstavimo njegov film "Medenimesec", prvu srpsko-albansku koprodukciju.
A ondanas je život zbližio neočekivano i dubokolično. Tek tada sam ga zapravo upoznao i do kraja razumeo odakle dolazi toplina, plemenitost, duboka empatija i tako dobro, u kadru uhvaćena patnja u njegovim filmovima.
Goran - Beograđanin, Nišlija, Parižanin, Kosmopolita - živeo je jedan evropski život punim plućima i velikim srcem....
Srpska kinematografija je mnogo izgubila, moja porodica i ja mnogo više - Prijatelja.
