Izvor: RTS, 04.Okt.2022, 20:02
Od Makronovog predloga do prvog samita Evropske političke zajednice u Pragu
Prvi samit Evropske političke zajednice biće održan u Pragu u četvrtak, najavljeno je u češkoj prestonici. Okupiće više od 40 šefova država i vlada. Osim što Pariz pruža ruku Londonu i nudi mu angažovanje, poziv za Prag stigao je i Azerbejdžanu i Jermeniji.
Od predloga francuskog predsednika do prvog Samita Evropske političke >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << zajednice prošlo je gotovo pet meseci. Namera mu je bila da trgne Uniju iz kliničke smrti. Ponudio je novu mapu Starog kontinenta. Od Ukrajine do Ujedinjenog Kraljevstva. Uključio je i Zapadni Balkan.
"To je odraz jednog francuskog strateškog razmišljanja o toj evropskoj autonomiji kako da Evropa ima politički samostalniji glas u globalnoj geopolitici. Moram da priznam da nemam prevelika očekivanja što se tiče velikih ideja koje stoje iza ove zamisli", navodi Miloš Nikolić, predsenik LIBEK-a.
"S jedne strane, da pojača političku, geopolitičku poziciju EU, posebno u svetlu izazova koje za Evropu predstavljaju akcije Rusije, i s druge strane, da zemljama koje su u procesu pristupanja, a nezadovoljne su zbog sporosti i dužine ovog procesa, ponudi neku vrstu međukoraka i međurešenja", dodaje Dušan Gajić, dopisnik RTS-a iz Brisela.
Osim što Pariz pruža ruku Londonu i nudi mu angažovanje, poziv za Prag stigao je i Azerbejdžanu i Jermeniji, dražavama, koje se suočavaju i sa unutrašnjim i sa međusobnim problemima. Prisustvo na Samitu jeste signal da se na njih računa kada se govori o energetskoj samostalnosti Evrope.
Ocenjuje se da ideje evropske političke zajednice, na spoljnopolitičkom planu, pokazuju da EU i Brisel ostaju centar prema kome gravitira šira Evropa.
"O Srbiji i drugim zemljama na Zapadnom Balkanu, EPZ može da bude format koji bi ponudio konsultacije, saradnju i razmenu na najvišem politikom nivou već sada, ne čekajući taj momenat članstva. U tom smislu je ovo ponuda koja deluje da je posebno prilagođena i Ukrajini i poziciji u kojoj se nalazi ova zemlja jer može da bude nešto u šta bi Ukrajina mogla odmah da se uključi, budući da je punopravno članstvo na dugom štapu", naglašava Gajić.
Nije zgoreg podsetiti da su se Makronove ideje s kraja prvog i početkom drugog predsedničkog mandata dosta menjale. Od mantre da je prvo potrebno da se Unija reformiše pa nakon toga proširi, do evropske političke zajednice. U tom kontekstu, Centar za evropske politike je predložio fazno pristupanje – da politika produbljenja i proširenja idu ruku pod ruku.
"Ja mislim da EU nastoji da pokaže da vidi Zapadni Balkan kao deo svoje porodice i da se ne treba samo u konkretnim pomacima proširenja posmatrati da li je EU privržena Zapadnom Balkanu i u tom kontekstu treba posmatrati EPZ", poručuje Milena Lazarević iz Centra za evropske politike.
A odnos prema Srbiji, u kontekstu rata u Ukrajini, ostaje isti. Očekuje se da se uskladi sa spoljnom i bezbednosnom poltikom Unije. I susret u Pragu, tumači se, biće prilika da se to ponovi.
"Srbija bi, po mom mišljenju, trebalo sama da izađe s nekim proaktivnim planom kako, kojom dinamikom i u kom periodu može da se uskladi s tim sankcijama, da uradi ozbiljne analize šta će to značiti za našu privredu jer mi nismo jedina država na čiju ekonomiju će uticati sankcije prema Rusiji", kaže Lazarevićeva.
"Očekujem da i Evropa ima sluha da, ukoliko se od nas očekuje da povučemo neke poteze kao što je potencijalno uvođenje sankcija Rusiji, Evropa mora da ima razumevanja kako da nam potencijalno izađe u susret ukoliko se suočavamo sa nekim izazovima", dodaje Miloš Nikolić.
Novi samit lidera EU i Zapadnog Balkana najavljen je za početak decembra, prvi put u jednoj od zemalja regiona – to se vidi kao namera Brisela da iskoristi novonastali politički ambijent u Evropi.
