Izvor: Večernje novosti, 29.Okt.2015, 14:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O krivici i praštanju
Opterećena avetima prošlosti, gospođa Alving, junakinja Ibzenovih "Aveti", u znak sećanja na uvaženog supruga, na desetogodišnjicu smrti, priprema otvaranje sirotišta. U kući je pastor, porodični prijatelj, koji čuva (lažne) društvene vrednosti i prekoreva Helenu zbog njene buntovne prirode. Mladi Alving, Osvald, slikar je i upravo se vratio u roditeljski dom iz Pariza. I njegov odlazak je za sveštenika Mandersa svetogrđe. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Mlada služavka Regina je štićenica gospođe Alving ali i izabranica mladog Osvalda, a kako će se ispostaviti, vanbračna kćer njegovog oca. Sve se to doznaje u jednoj kobnoj noći, u kojoj gospođa Alving gubi sirotište, i sve nade u budućnost sa svojim sinom, za koju je žrtvovala sopstvenu slobodu. Ovakva priča je "recept" za savršeno skrojenu realističku dramu. Ne samo literarno, sa konfliktom savesti i borbe za ravnopravnost polova i kreaciju, nego i pozorišno, "Aveti" su, u dekoru svedenog građanskog salona (scenografkinja Mirna Ler) pružile dobar predložak izuzetnim glumcima da razviju i krunišu, sa velikim uspehom, ovu tešku, surovu, istinitu i nadasve savremenu radnju o dvostrukim aršinima merenja morala, stradanju iz dobrih namera, licemerju vlasti i klera, ličnoj nesreći koja drugima izgleda kao blagostanje. I, najviše od svega, danas naročito, o otkrovenju da je radost života tanak plamičak, koji se lako gasi u svetu nerazumevanja blazirane mase i lažnih proroka, branitelja navodnog dostojanstva. Mirjana Karanović je maestralno (zaista ne postoji drugi izraz) odigrala Helenu Alving. Na početku žovijalna, elegantna, distancirana, kasnije, sa pastorom Mandersom (opet odličan Slobodan Beštić) agresivno iskrena u priznavanju istine o razvratu muža i refleksije osećanja prema pastoru, preko mladalačke veselosti u sceni plesa sa voljenim sinom, preko hladnog mira zbog toga što je sirotište, simbol njenog strašnog braka, nestalo u plamenu, do grandiozne scene, kada, posle paničnog odbijanja, pristaje da obeća sinu da će mu prekratiti muke, kad u njegovoj opakoj bolesti za to dođe čas... I kada doživi prosvetljenje, da nikada do tada nije shvatala fenomen radosti života, Mirjana Karanović je blistala sjajem zvezde, i više od toga. Sunčanog zraka, koji će ih obasjati u svitanju, koje je promenilo sve. Izuzetni mladi glumci, Milan Marić (Osvald) i Jovana Gavrilović (Regina) su, svako na prostudiran i originalan, moderan način, izneli likove iz naše pervertirane i smrtonosne stvarnosti. Branko Cvejić (Engstrand) je u svog graditelja Mornarskog doma ugradio i notu lukavstva i podlosti. Andrej Nosov je, samom podelom u ovom komadu, postigao sve. Skrupulozno prepustivši igru majstorima, uspešno je vodio ovu mnogogovoreću i povremeno nedovoljno štrihovanu dramu (dramaturg Vuk Bošković), do njenog tragičnog finala.
Nastavak na Večernje novosti...
