Izvor: Večernje novosti, 16.Jun.2013, 14:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Novosti u Monmartru

OD STALNOG DOPISNIKA: PARIZDVESTA dvadeset i dva stepenika, ili pet minuta žičarom, po volji, vode namernika od karusela u podnožju Pigala do čudesnog gradskog seoceta na Monmartru. Ko se odluči da pešači, još može i da profitira od pazara, kod lokalnog Senegalca, za male pare, naočara-lažnjaka, i njima, tako, uokviri lični opis na ulasku u parisku prodavnicu turističkih snova.A kad ogromno prostranstvo pariskog neba zvekne o belu kupolu pariske zaštitnice Sakr Ker i čistinom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << svom silinom, zaslepi dokle god pogled puca na šareniš gradskih krovova, tad je sve moguće. Onda, čak, i glave počnu da liče na svoje portrete.- Ljudi se plaše prvih lepih dana. Suncu, i nama, polako, i oprezno, izlažu svoja lica - kaže za „Novosti“, jedan od portretista koji na pariskom umetničkom brdu peca mušterije.Ovde crtača ima na svakom koraku. Neki od njih to smatraju slikarskim uspehom, drugi fijaskom. Jedni se diče, drugi beže u anonimnost, ali nešto im je zajedničko: ko se jednom ovde uspne s krejonom u ruci, teško, i retko, odustaje. Olovku celog života, kao svoj umetnički krst, iznosi na Monmartr.- Slikam tu čitavog života. Već 40 godina. Pitaju me gde mi je atelje. Evo, ovde, pod vedrim nebom. Najveći je na svetu - kaže Dušan iz Kikinde.Završio je Likovnu akademiju u Beogradu sredinom sedamdesetih. Leti radio portrete na Monmartru, a onda je preostajalo za farmerke u Trstu i celu godinu studija. I, još je tu.- Prava slika nije limitirana cenom i vremenom. Na Monmartru, skraćuješ postupak. Praviš svet koji će da se dopadne. Sve staje u pet elemenata: boja, mrlja, providnost, linija, ekspresija. Sve u životu ima svoju dugu, i kratku priču - otkriva nam tehnologiju.Malo, pa otpozdravi na drugom jeziku. Ovde je festival svakoga dana. Ljudi iz celog sveta. Prođu, ili zastanu. Tehniku univerzalnog govora je usavršio do tančina.- Jezik nije potreban, ovde je komunikacija vizuelna - zaključuje Dušan.Čitava mala Juga je prošla kroz slikarsko rešeto i vremensko klatno Monmartra. „Naški“ je zvanični jezik Republike Monmartr, zbratimljene sa Skadarlijom.Emil iz Skoplja se Monmartrom šeta već dvadeset godina, s makazama u ruci. Iseca profile.- Ne mogu da odem. Prava je mišolovka. Lako uđeš, nikako da izađeš. Slikam, kod kuće. Izlagao sam. Radio sam i slike na trgu. Sve sam to batalio. Neću da budem vezan za jedno mesto - kaže naš bivši zemljak, kojem ceo atelje staje u torbu.Osmeh, potez, portret, idemo dalje. Je li slikanje portreta na Monmartru umetnost?- Sve zavisi iz kog si filma. Neki žive za umetnost, neki od umetnosti. Neki slikaju za dušu, drugi za preživljavanje - tvrdi Fransoa, slikarski starosedelac s Monmartra.Čim si došao da radiš na Monmartr, slikar si. I što ti više smetaju, tim bolje.- Kad sam počinjao, smetalo mi je što me gledaju. Sad, naprotiv. Volim kad me posmatraju. Privlače tako mušterije - otkriva nam strategiju.Ovde nema konkurencije. Svako ima svoje parče neba. Za tesnogrude nema mesta. Ostaje još samo da se reši pitanje cene. Slabi karakteri će reći da je portret ogledalo čoveka: svaki ima svoju cenu, samo je pitanje koliko. I, koliko košta jedan portret?- Pogledaš cipele, pa odrediš cenu. Od 20 do 150 - „cenjka“ se Žak.Ipak, najčešće je od 30 do 50. Hodajući portreti posle rado svrate u „Konzulat“, na hladno pivo i pogled na afiše Tuluza Lotreka, odu na puževe i vino kod „Majke Katrin“, u kafanu osnovanu još 1793, ili u neku od drugih birtija na kaldrmisanom Trgu Tertr. Tad svi, pod otvorenim pariskim nebom, polako počnu da liče na sebe. Pogled na Pariz

Nastavak na Večernje novosti...