Izvor: Večernje novosti, 30.Mar.2014, 10:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Njegovo visočanstvo Mimi beskućnik

OD STALNOG DOPISNIKA: PARIZSVEMIR mu je pokrivka, lake zvezde mislima vodilja, vlažni kartoni dušeci meki. Nad glavom nebesko more, sloboda zaklon ispod vasione. Snovima putuje prvom klasom. Sviće tek kad on odluči. Svaka modra pariska zora, novo bogojavljenje. Na vazdušastom jastuku oblak mu tad miriše, kad se probudi. Iznova svakog jutra izmišlja način kako da doskoči životu. Vruća bela kafa, iskamčeno pecivo. Obećavajuće >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << je počeo dan. Tad sve dobre vile žive u njegovom kraljevstvu. Momo, za prijatelje Mimi, stanar betonskog prostranstva ispred Bobura. Gospodin beskućnik. Lako ga je naći, teško mu je uhvatiti trag. Često okolo mine, kao vetar nad kaldrmom. U njegovom životu nema rastanaka. Svaki trenutak je novi početak. Sve godine u jednom koferu nosi. Vreme, bez datuma i crvenog slova. Sam svoj svetac. Na njegovim satovima samo su kazaljke stale. Večnost mu ispunjava rečenicu, minut ceo roman. - Slobodan sam kao ptica. Verujem u ptice. Ne verujem ljudima. Kunem se i u zvezde. Živim pod njima - šalje izazov za razmišljanje onima koji misle da su zaista svoji. Svakoga dana, sopstveni život sreće sasvim slučajno. Boravi izvan njega, smeje mu se direktno u lice. Instinkt mu pomaže da preživi. Čuvaju ga led i vatra. Kisne pod suncem, greju ga metafore kiše, grudva se mirisom proleća, jede bele, zimske trešnje. Kaput istkan kilometrima paučine. Cipele šunjalice. Pod krovom kape, čovek stanuje. Momo je iz Srbije. I iz Crne Gore. Kaže da dolazi iz Hrvatske. Nije siguran da li je baš rođen, ali pouzdano zna da je u životu. - Tamo sam, negde, iz Dubrovnika, oko Kotora, i Kruševca, služio sam vojsku u Splitu i Puli, a onda brodom krenuo za Teksas. Sad sam tu - polaže s lakoćom ispit iz promašene geografije. Seća se da je živeo u domu za siročad. - Ne pamtim roditelje - kaže, i pogledom opet traži pomoć zvezda. Po zanimanju je visokokvalifikovani moler. Dobio i diplomu. Ali, više je nema. Ni lična dokumenta. Ni para. Sad farba šta i koga stigne. - Pokrala mi manguparija. Ljudi mnogo kradu - veli, proklinjući što s rajskim pticama leti po zemaljskom paklu. Pouzdano se seća da je Jugoslaviju napustio 1969. Živeo je u Čikagu. I na Floridi. U Las Vegasu. U Los Anđelesu. Bio čuvar parkinga. Prao tanjire u restoranima. Popravljao automobile. Bio Deda Mraz. Jahao na rodeu. Imao svoj stan. Onda mu je umro prijatelj, pa je došao u Pariz na sahranu i pokajanje. Nema nacionalnost. On je internacionalac. Pregurao je šezdeset. Govori četiri jezika. Srpski, ruski, francuski i engleski. Pomalo italijanski i nemački. Sutra, možda neki drugi. Sve što sanja, postaje stvarnost. Rođen je pod srećnom zvezdom, u nesrećnom svetu. Okreće planetu u svom pravcu. Sam određuje kom će se carstvu privoleti. Svaki dan je sonet i tragedija. Sapliće se o sopstvenu senku, jači je od bogova. Ispod proseka, iznad planeta. Poštuje samo zakone srca. Šuplji džepovi puni su mu nepotrošenih tajni. Dani mu protiču u iščuđavanju običnim ljudima. Ko je, u stvari, gubitnik? Tvrđavu bez temelja niko ne može da sruši. Samo što je često gladan, i hladno mu je. Budan sanja da prospava noć. A kad zagospodari veče, ikone kači po zvezdama. Sam je svoj general, šofer i sluga. Propovednik i demon. Nego, imaš li cigaru?

Nastavak na Večernje novosti...