Izvor: BKTV News, 06.Maj.2013, 11:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nesuglasice na relaciji Pariz-Berlin
Nemački i austrijski mediji pitaju šta se to ovih dana događa s Francuskom, ili sa “Velikom nacijom” kako joj se širom Evrope tepa još od vremena Francuske revolucije – nekako se skupila i utišala. Nesuglasice na relaciji Pariz-Berlin idu od politike do kulture.
Nemački mediji ne prestaju sa izrazima kolektivnog zgražavanja nad neslavnim političko-ekonomskim razvojem situacije u Francuskoj, započetim paralelno sa izborom socijaliste Olanda za predsednika.
>> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << />
Opšti ton su pri tome neverica i zbunjenost, uz istovremeno neizgovoreno, ali u kontekstu prisutno pitanje: znači li to da smo mi Nemci ostali trenutno usamljeni na pijedastalu najarogantnije evropske nacije?
Austrijski mediji se uglavnom ograničavaju na to da prenose nemačke reakcije na francuski momentum – trošiti više nacionalne energije na uspone i padove “Velike nacije” moglo bi se razumeti kao osveta za Napoleonovo osvajanje Beča, što ne bi bilo diplomatski.
“Vlada predsednika Olanda vodi do te mere katastrofalnu ekonomsku politiku, da Francuska više nije na našem nivou”, izjavio je nemački političar Bruderle prošle nedelje u “Bildu”.
Čak iako šef FDP-ove parlamentarne frakcije nije poznat kao posebno odmeren u javnim nastupima, izgovorio je brutalno jasno ono što mnogi analitičari političkog trenutka u Evropi nešto diskretnije artikulišu: Francusko vođstvo je do te mere zabavljeno samim sobom, da ne nalazi energije da se ponovo uživi u ulogu motora evropskog razvoja.
Posebno su teško pogođene takozvane “latinske zemlje” – Italija, Španija, Portugal – koje su od Olanda očekivale više rukovodećih kvaliteta, pre svega suvislu ekonomsku alternativu nemačkom kursu “štednje do smrti”.
Oland se popeo na nacionalnu i – očekivanje je bilo – evropsku političku scenu obećavajući nove pregovore oko evropskog fiskalnog pakta, čije je neuralgične tačke trebalo pokriti novim ciklusom konjukturnog rasta.
Ništa od toga, pišu unisono nemački i austrijski mediji – ili nije znao kako, ili se nije snašao, ili ga se opstruiralo, u svakom slučaju, kriv je jer nije uspeo da se izbori za bolji status i u Briselu, a i kod kuće.
“Loše je što Pariz ćuti – ali je još gore što niko ne zna šta Pariz uopšte hoće”, prenosi “Prese” izjavu šefa briselskog Centra za evropsku politiku Janisa Emanuolidisa.
Mogući polit-ekonomski prijatelji s evropskog juga su obeshrabreni: Francuska im je potrebna kao saveznik u briselskom pregovaračkom ringu – ali Francuska je trenutno slaba i ne budi utisak efikasnog konspiratora protiv nemačkog modela štednje na račun rasta.
“U Berlinu se sa zabrinutošću konstatuje, da je Francuska samu sebe poslala u aut” piše “Prese”, ali problem tu ne završava, jer Berlin nije samo zabrinut – on je pre svega iritiran.
U internom partijskom dokumentu Olandovih socijalista nemačka kancelarka Angela Merkel kritikovana je zbog svoje “egoistične beskompromisnosti” – na francusku nesreću, taj je papir procurio u javnost i do te mere uvredio Berlin, da se francuski premijer Žan Mark Ero osećao obaveznim da da izjavu i javno potvrdi dubinu francusko-nemačkog prijateljstva.
Ali, ni to nije prošlo kako treba – Ero je svoju izjavu dao na nemačkom, a Nemci vrlo dobro znaju da francuski političari nikada u državničkim nastupima ne govore nijedan jezik osim francuskog – a ako to ipak učine, znači da su slabi i dezorijentisani.
Naravno da Pariz želi nastavak dijaloga s Berlinom, nije aktuelna nemačka vlada nikada ni mislila drugačije – stvar je samo u tome što se tamo zna da se Oland nada kako posle nemačkih izbora u septembru neće morati da razgovara s Angelom Merkel, već sa njenim naslednikom.
Dok Oland čeka da u Berlinu dođe na vlast neko ko bi bio manje “egoistično beskompromisan”, ne žuri se ni Angeli Merkel da na junskom EU – samitu demonstrira blisku kooperaciju s Olandom: znači, strategija s obe strane je – čekati.
Tu još nije kraj francuskim nevoljama s njenim donedavno glavnim političkim saveznikom.
Pre nekoliko dana, u Luvru je otvorena velika izloba “O Nemačkoj”, koja je trebalo da pruži reprezentativni presek nemačke umetnosti od 1800-1939 godine.
Na nemačkoj strani, komentari izložbe su jednoglasni i poražavajući: Izložba sugeriše da je nemačka umetnost “programirana za rat” (“Cajt”), time što predstavlja Nemce kao narod “epskih poeta i budalastih sanjalica” (“Velt”) koji izgubljeno bauljaju po mračnim tevtonskim šumama “a kad konačno nađu izlaz, onda se on zove Nacionalsocijalizam” (Frankfurter algemajne cajtung – FAZ).
“Ko bi rekao: nemačko ratničko pleme ima kulturu!” ironično komentariše “Zidojče cajtung”.
Opšti tenor je: nacija koja pođe od mističnog šumskog pejzaža Kaspar-Davida Fridriha, mora neopozivo završiti sa rukom podignutom u nacistički pozdrav.
Iako su u pripremama bili angažovani nacionalni timovi istoričara umetnosti s obe strane, oni su se jednog trenutka povukli, a finiš je ostao na Luvru i na još jednoj pariskoj kulturnoj instituciji: Nemačkom forumu za istoriju umetnosti, koju vodi švajcarski umetnički ekspert iz Bazela Andreas Bajer.
Nemački mediji, a sada već i javnost su ljuti: da li to nas Francuzi, uz švajcarsku logističku pomoć, stvarno vide na taj način?
“Nemačka kao zemlja istorijski izolovana od ostatka Evrope, u njoj neprozirno strana i drugima nerazumljiva nacija koja se javlja na životnoj pozornici zajedno s moćnim silama prirode: Ako su izložbe indikatori kulturne klime, onda je mračan kraj ove postavke dokaz trenutnog otuđenja koje se pre svega dogodilo na polju politike”, zaključuje FAZ.
Izvor: RTS
Tweet
Pogledaj vesti o: Pariz
