Izvor: Politika, 06.Mar.2012, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nedelje utrostručenja Indijan Velsa
Sutra počinje najposećeniji masters turnir, u kalifornijskom gradiću sa 5.000 ljudi i više od 16.000 sedišta za bogate ljubitelje tenisa
U dobro razrađenoj klasifikaciji Udruženja teniskih profesionalaca (ATP), masters turniri predstavljaju po važnosti drugu kategoriju turnira, vrednovanu sa po 1.000 bodova za pobednika, odmah iza četiri grend-slem turnira (Melburn, Pariz, London i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Njujork) koji nagrađuju najboljeg sa po 2.000 poena, a ispred ATP 500 turnira, među kojima je i upravo završeni u Dubaiju. Četvrtu kategoriju čine ATP 250 turniri kao što je Otvoreno prvenstvo Srbije, od 2009. godine.
Uspon u ovoj hijerarhiji je dug i skup, ali može višestruko da se isplati. Kalifornijskom gradiću Indijan Velsu – gde sutra počinje prvi u seriji od devet godišnjih masters turnira – tenis je u potpunosti izmenio izgled. Današnji hoteli i velelepni stadion na kojem Novak Đoković brani jednu od svojih 10 titula iz 2011. godine, dizali su se – stepenik po stepenik – od svojih početaka 1975, a prošlogodišnja posećenost turnira – sa više od 350.000 gledalaca – desetostruko je veća od početne.
Pustinja puna milionera
Indijan Vels se nalazi u kalifornijskom okrugu Riversajd, u dolinu Koučela, sa pustinjskom klimom i visokim martovskim temperaturam (do 27 stepeni Celzijusa). Poput grend-slem turnira, igra se proteže na dve nedelje, oba pola su ravnopravno zastupljena kvalitetom, a posećenost na drugom po veličini stadionu sveta daleko nadmašuje masters kategoriju. Sa druge strane, tradicijom i opštim značajem, ovaj pustinjski gradić ne može nikako da se uporedi ne samo sa grend-slem metropolama, već ni sa domaćinima ATP turnira daleko nižeg ranga.
Sredinom sedamdesetih, kada se beli sport uselio u pustinjski ambijent, Indijan Vels je tek prešao granicu od hiljadu stanovnika, a tokom prošle godine je ta brojka stigla do 5.000. U martu se, međutim, Indijan Vels utrostručuje, jer je razvoj turnira zahtevao današnjih 16.100 sedišta. Para na paru ide: važno je znati da ovih 5.000 stanovnika trenutno nosi najveći procenat milionera u SAD!
Prvih godina, turnir je računao na broj bogataša u okruženju i bio zamišljen kao donatorska manifestacija za razvoj ATP. Počeo je u Tuskonu u Arizoni, pa dobio petogodišnji ugovor 1976-80 u dolini Koučela, ali je zbog nedostatka odovarajućeg stadiona umalo došlo do iseljenja u Diznilend na Floridi.
Najzaslužniji što do toga nije došlo, bio je tadašnji učitelj tenisa za bogate klijente La Kinta hotela, u dolini Koučela. Portorikanac Čarli Pasarel, nekada najbolji teniser SAD, a tada član rukovodstva ATP, uspeo je da ubedi obe strane u svoju ambicioznu ideju. Vlasnike hotela La Kinta –da ulože novac u stadion sa 7.500 mesta (sa mogućim proširenjem), a rukovodstvo ATP – u budućnost pustinjske teniske oaze.
Dalekovidi Pasarel
Naravno, Pasarel je bio prvi direktor turnira održanog u „njegovom“ hotelu 1981, ali da bi održao svoju ideju i mesto morao je da postigne maksimalni medijski efekat prvoh godina. Njegova je ideja bila da istovremeno igraju i teniseri i teniserke, da im se pruži luksuz i da se to pročuje. Pomogla su mu i neka nezaboravna finala, kao ono u kojem je Janik Noa 1982. prekinuo seriju Ivana Lendla od 44 uzastopne pobede. Plan je za prvih šest godina (1981-86) bio toliko premašen, da je 7.500 mesta odjednom postalo premalo za potrebe publike, a previše za ostanak u La Kinti.
Dalje je sve samo nastavak priče o uspešnom kockanju biznismena i tenisera čiji se posao naglo razvijao. Držeći u rukama osnivačka prava i ugled, Pasarel je udružio kapital sa prijateljem Rejmondom Murom da na obližnjem prostoru kupi plac u Indijan Velsu i 1986. podigne još veći stadion, sa 12 terena (među njima dva travnata i dva na šljaci), 10.000 sedišta i još boljim uslovima za teniske zvezde i njihove obožavaoce. Sve je to bilo u hotelskom naselju, na ogromnom prostoru sa sportskim buticima, restoranima… Savremenici su ceo kompleks ocenili kao pravo umetničko delo.
Još neiscrpljen izvor zarade
Na premijeri, 1987. godine, prvi put su se uključile najbolje teniserke, predvođene sa Štefi Graf, a Boris Beker je uzastopnim titulama te i naredne godine dao pečat medijskom lansiranju. Od 1990. Indijan Vels ulazi u ono što danas zovemo masters kategorijom i postaje jedan od samo šest turnira (uključujući i grend-slem kvartet) sa vrhunskim nivoom za oba pola.
Ako je neko pomislio da su Pasarelu tri ulaganja i dva graditeljska projekta bila dovoljno za prvih 20 godina – prevario se. Kapital je tražio dalje obrtanje, renome turnira je doveo 2000. do gradnje Teniskog vrta u Indijan Velsu, čije centralno mesto dana čini satdion sa 16.100 mesta. Tokom svog postojanja, turnirske nagrade su porasle od 250.000 dolara do iznad pet miliona, a gledanost od 25 miliona domova do milijarde. Slaveći 35 godina turnira, Čarli Pasarel je 2010. konačno mogao da proda deo svojih akcija novom vlasniku Leriju Elisonu, a ostali sponzori se i dalje utrkuju u učešću. Koliki su potencijali zarade od tenisa koji danas igraju Đoković, Nadal, Federer i ostali, govori i podatak da je Elison već na početku svog upravljanja organizovao humanitarni turnir slavnih i tako prikupio donaciju od – milion dolara.
M. Kovačević
objavljeno: 07.03.2012
Pogledaj vesti o: London
.jpg)
