Izvor: Politika, 17.Sep.2015, 22:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne volim da sviram uvežbano
Kada nastupam, ne razmišljam o tome koji instrument sviram, već mi je samo muzika na umu, kaže lautista, pevač i kompozitor Dafer Jusef
Maestro arapske laute Dafer Jusef nastupiće 24. septembra sa svojim kvartetom na Velikoj sceni Narodnog pozorišta. Jusef, koji je rođen i odrastao u Tunisu, a svoje „samouko školovanje” nastavio u Beču, Parizu i Njujorku, nije samo instrumentalista, već i vrstan pevač >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i kompozitor. Voli da eksperimentiše sa tradicionalnom muzikom Srednjeg istoka, severne Afrike i Mediterana i kombinuje ih sa džezom, bluzom i klasikom. „Gardijan” je pisao da „njegov glas može da zaustavi ratove”, a Bi-Bi-Si ga je svojevremeno nominovao za prestižnu nagradu „World Music”.
Iza sebe ima 10 studijskih albuma i saradnju sa muzičarima iz svih krajeva sveta, među kojima su i trojica sa kojima će nastupiti u Beogradu: estonski pijanista Kristijan Randalu, britanski kontrabasista Fil Donkin i mađarski bubnjar Ferenc Nemet. Jusef se posle 12 godina vraća u naš grad, a u pamćenju mnogih još je njegov koncert sa čuvenim italijanskim džezerom Paolom Frezuom. I danas se, priznaje u razgovoru za „Politiku”, seća tog nastupa i publike „gladne muzike”. Ističe i da je muzičar trenutka i da nikad ne zna šta će „izaći” iz njegovih usta, kao i da je improvizacija ključna stvar:
– Najvažnije mi je da muzika bude otvorena. Ne volim da imam probe i da na koncertu sviram uvežbano. Uvek želim da pokucam na vrata nepoznatog. To mi daje neophodan adrenalin, jer nemam nikakvu predstavu kuda idem i tako samog sebe, ali i muzičare na sceni, iznenađujem – priča Jusef, a na pitanje kako je uspeo da transformiše zvuk laute i učini ga modernim, kaže:
– Ključna stvar je u tome što nisam razmišljao, već sam to jednostavno uradio. Moja muzička „odeća” potiče iz čitavog sveta, od Španije do Japana, od Afrike do Italije, i to se reflektuje na pesme. Kad sviram lautu, ne razmišljam o tome koji instrument sviram, već mi je na umu samo muzika, kojom sam inspirisan u trenutku.
Hvalospeve kritike, kako ističe, shvata kao priznanje ogromnog rada:
– Nije važno da li si osvojio neku nagradu, već je najbitnije da se ono što stvaraš daleko čuje, da to prepoznaje mnogo ljudi, bilo da su oni muzičari ili obična publika.
Sarađivao je sa različitim muzičarima: od Frezua, Bugija Veseltofta i Markusa Štokhauzena, do Omara Sose ili Londonskog simfonijskog orkestra... Priznaje da susrete s umetnicima iz različitih žanrova koristi kako bi muziku „ojačao”:
– Ako prestanem da otkrivam druge muzičke svetove, onda sam mrtav. Važno mi je da se susrećem sa drugim muzičarima, da učim od njih, jer tako osvežavam svoju umetničku viziju – kaže Jusef, dodajući da mu ne prija što ga svrstavaju u „world music” žanr:
– Ne volim taj termin, jer podrazumeva veoma širok muzički spektar. Dolazim iz Tunisa, ali se ne ograničavam na tamošnje muzičko nasleđe, jer značajan deo moje muzike čini improvizacija. Uz veliko poštovanje prema svim muzičarima koji u svojim pesmama donose duh Afrike, Indije ili Brazila, sebe vidim kao slobodnu pticu. Nije mi bitno kako će neko opisati moju muziku, već mi je najvažnije da letim slobodno...
----------------------------------
Koncertom do stipendije
Koncert kvarteta Dafera Jusefa, u organizaciji „Multikultivatora”, označiće početak projekta „Multiverzitet”, platforme za neformalno permanentno muzičko obrazovanje, razvijene uz podršku „Berkli koledža”. Stoga će prihod od prodatih ulaznica biti upotrebljen za stipendiranje studija saksofoniste Rastka Obradovića u Norveškoj.
Pogledaj vesti o: Nju Jork
.jpg)
