Izvor: Danas, 01.Dec.2014, 22:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne umire se samo od ebole
Mada epidemija ebole nastavlja da se širi, grafički prikaz krive obolevanja sve manje je strm. Jedan imam iz Gvineje je doduše nedavno zarazio osmoro ljudi u Maliju, od kojih je šestoro umrlo, ali su manje metastaze takve zaraze očekivana pojava. Više nije vest kada, kao poslednjeg ponedeljka u novembru, nekog Evropljanina prebace na lečenje u Italiju ili, dan ranije, nekog drugog otpuste izlečenog iz pariske vojne bolnice. >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas <<
Svet izdašno pruža pomoć zapadnoj Africi u ljudstvu i materijalu, pa je u Velikoj Britaniji trenutno najvažniji problem da li će 1.500 volontera koje vlada šalje kao ispomoć moći da računa na transport u svoju zemlju u slučaju obolevanja (za razliku od sumnjičavih dobrovoljaca, argument vlasti je da britanska vojna bolnica u Liberiji pruža sasvim zadovoljavajuće uslove za lečenje).
Usled zaokupljenosti javnosti ebolom skoro neprimećeno protiču neke druge zaraze u Africi i svetu. Primera radi, u području zahvaćenom ebolom svake godine od lasa groznice oboli između 100.000 i 300.000, a umre 5.000 ljudi. To je groznica praćena krvavljenjem koja se prenosi na čoveka izlučevinama glodara, a krajem novembra je prvi put zapažena u Beninu, neposrednom susedu Nigerije. Mi smo se navikli na stalno prisutne (endemske) poremećaje zdravlja, bez obzira na njihovu učestalost, pa smatramo skoro normalnim da u svakom trenutku stotine miliona ljudi u svetu pate od nazeba, kao najčešće akutne bolesti ili depresije, koja je pandan nazebu kada je reč o hroničnim oboljenjima (ne računajući zubni karijes).
U senci ebole ostala je, međutim, i velika epidemija čikungunje, virusne bolesti koja se ispoljava upalom zglobova i ospom. Ona se prvi put pojavila u novom svetu tek krajem prošle godine, a sada se označava kao „brzo iskrsavajuća katastrofa“ koja će ugroziti milione ljudi. Za samo 11 meseci zvanično se procenjuje da se u tom delu sveta javilo oko 800.000 obolelih, mada se smatra da je stvarni broj inficiranih mnogo veći. Od ove zaraze se retko umire, ali više od trećine obolelih još godinama povremeno pati zbog bolova u zglobovima. Doskora ograničena samo na Afriku i južnu Aziju, ona je, osim u Americi, sada uočena i na pacifičkom ostrvlju Samoa, a jednog od prenosilaca, tigrastog komarca, odnedavno ima i u našim krajevima.
Isti komarac odgovoran je za groznicu Zapadnog Nila, pred čijim naletom u SAD ponavljano konstatuju sopstvenu nemoć. Tokom nepunih 11 meseci ove godine tamo je prijavljeno skoro 2.000 ljudi s teškim oblicima ove infekcije, a za poslednjih 15 godina broj obolelih konja, koji su posebno osetljivi na zapadnonilsku groznicu, dostigao je 25.000, uprkos postojanju vakcine (nje još nema za ljude).
Dok navedene bolesti ugrožavaju opštu populaciju, društvenu elitu na morskim krstarenjima posebno pogađa norovirus, poznat kao izazivač zimskog povraćanja i jedan od najčešćih uzročnika želudačno-crevnih poremećaja. Polovinom novembra u kalifornijsku luku pristao je velelepni brod („kruzer“) sa skoro 200 osoba zaraženih samo u tom trenutku. Ovakve epidemije se vezuju za okupljanje mnogo ljudi u skučenom prostoru, površno pranje ruku i ishranu po tipu „švedskog stola“, a kada se jednom jave na brodu, vrlo je teško osloboditi ih se.
U globalnim razmerama stručnjaci nastavljaju da prate ptičji grip. Jedan od više uzročnika, označen kao H7N9, upravo je odneo u Kini svoju 448. ljudsku žrtvu od marta 2013, kada je prvi put izolovan. Drugi podtip virusa ptičjeg gripa, poznat kao H5N8, prenet je ove jeseni sa ptica selica na perad u Nemačkoj, Holandiji i Velikoj Britaniji. Mada nema obolevanja među ljudima, zabrinutost izaziva njegova sličnost sa poznatim podtipom H5N1 koji je do sada doveo do smrti oko 400 ljudi i više stotina miliona peradi. Treći podtip, H10N7, poslednjih meseci je odgovoran za pomor lučkih foka u Švedskoj. Kad god se otkrije novi varijetet ovog virusa, nastane strah da bi, za razliku od postojećih, mogao da poseduje sposobnost lakog prenošenja među ljudima.
U Saudijskoj Arabiji se pažljivo prati pojava bliskoistočnog koronavirusnog respiratornog sindroma (MERS-CoV), od koga je, zaključno sa drugom polovinom novembra, u toj zemlji prijavljeno 810 obolelih, uključujući 346 umrlih osoba, a na Madagaskaru je epidemija kuge odnela 47 života, uz prognoze da će narednih meseci broj žrtava rasti, uporedo s približavanjem zaraze glavnom gradu.
Iz Međunarodnog društva za zarazne bolesti stiže vest da je u jugoistočnoj Aziji sve više „majmunske malarije“. Reč je o parazitu za koga se i ranije znalo da može da se prenese sa majmuna na čoveka, ali se takav događaj smatrao izuzetkom vrednim posebnog opisa. U prošloj godini, međutim, 68 odsto malarije među ljudima na malezijskom delu Bornea izazvao je upravo taj parazit, dovodeći do teških kliničkih slika tri puta češće od do sada najopasnije vrste ove infekcije, poznate kao tropska (naučno, falciparum) malarija.
Poput ebole i drugih novoiskrslih zaraza, „majmunska malarija“ je posledica porasta broja ljudi na planeti, njihovog zalaženja u ranije virginalne prašumske predele i lova životinja koje tamo žive. Samo Malezija je u periodu 2000-2012. izgubila 14 odsto svojih šuma, što je površina veća od Danske. Dakle, nije reč o ekspanziji divljih životinja i njihovih parazita na ljudska naselja, već o pogubnom uticaju jednog bezobzirnog predatora kakav je čovek na narušavanje ekološke ravnoteže u prirodi. Još ozbiljnije posledice tek slede.
Autor je profesor univerziteta
