Izvor: Vesti-online.com, 24.Apr.2018, 18:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ne dirajte Ćirovskog!

Dopisništvu "Vesti" u Parizu javio se Ivan Janković (80), veteran naših dijasporskih aktivnosti, inicijator i jedan od osnivača Svesrpske zajednice Francuske, koji je nanizao 52 godine života u rasejanju i koji penzionerske dane krcka u Parizu i rodnom Čačku.

Prethodnih dana je prateći zbivanja oko Kulturnog centra Srbije, o čemu su "Vesti" pisale, osetio potrebu da podseti na dane prošlosti, ali i da glasno poruči:

- Ne dirajte Ćirovskog! >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com <<

Ovako je objasnio:

- Od 1990. godine Milovan Miki Ćirovski je autentični predstavnik Srba u Parizu. Tokom embarga pokrenuo je i izdavao naše novine, ima oko toga muke, ali se borio. Pratio nas je na svakoj manifestaciji, na svakom sastanku i susretu, ima najviše materijala o nama, to je riznica o Srbima nastanjenim u Francuskoj. Miki je ostavio pečat kod svih naših ljudi u Parizu, ubraja se među najistanutije dijasporce i prave ambasadore Srbije. Upoznao je našu i francusku kulturu, a u najtežem trenutku, za vreme satanizacije našeg naroda, srčano se borio za očuvanje Kulturnog centra Srbije i za istinu.

Počasni predsednik Svesrpske zajednice Francuske prepričava kako je na početku mandata direktora KCS Radoslava Pavlovića išao na upoznavanje, pokušao nešto da objasni, ali nije prošlo, dobio je odgovor: "Mene to uopšte ne interesuje."

Janković nastavlja:

- Hteo sam da govorim o KCS kao mestu susreta, o biblioteci čiji sam i ja bio član, o deci koja uče srpski i da su ona značajnija od svega drugog. Nekad se u KCS mogla kupiti i štampa na srpskom jeziku. Nedopustivo je da sada tri-četiri pojedinca bacaju ljagu na naš Kulturni centar koji decenijama uspešno neguje istoriju, kulturu i tradiciju Srbije i koji je priznat u Parizu, a ta beznačajna grupica hoće da ubedi, takoreći, ceo svet da do sada ništa nije valjalo i da će tek od njih početi život Kulturnog centra.

I ovo je dodao Janković:

- Taj Centar treba da ostane ono što je bio. Posavetovao bih svakom novom koji dođe, da se informiše i o našem ovdašnjem životu i o stvarnoj ulozi Kulturnog centra. Dug nas dijasporaca je da odbranimo Ćirovskog. Neka se "tužioci" (a minimalan ih je broj i evidentno je da napadaju iz ličnih razloga) raspitaju kod čelnika naših udruženja, zajednica i klubova ili bilo koga koji prolazi kroz ovdašnji naš život, šta misle o Ćirovskom. Za ovu sredinu on je mnogo značajniji od novopečenog direktora. O Ćirovskom govore tri prethodne decenije, zato, kao veteran, svima poručujem:

- Ne dirajte Ćirovskog!

Dok se čeka rasplet nemilih događaja u Kulturnom centru Srbije u Parizu, odnosno nepremostivih razlika među zaposlenima u toj instituciji, nametnula se putem medija u matici i afera u kojoj je glavna uloga dodeljena ambasadoru Rajku Ristiću.

I kao što je u prvom slučaju buknuo nepotrebni "rat" s jedne strane direktora KCS Radoslava Pavlovića i njegove saradnice Nataše Pejin protiv koordinatora za kulturne delatnosti Mikija Ćirovskog i Nikole Letića i ambasadora Rajka Ristića, tako je naknadno na tapet stavljen Rajko Ristić, kao najuzvišeniji predstavnik Srbije u Parizu.

- Nažalost, zaboravlja se šta je dijaspora tokom embarga i satanizacije radila u borbi za istinu i očuvanje Kulturnog centra Srbije. Protiv rušilaca smo svojim telima branili ulaz u KCS, tukli se sa protivnicima koji su osvajali našu Meku kulture, pala je i krv 堠Kulturni centar je naš, ne dozvoljavamo da nam ga otuđuju. Osećamo ga kao svoju maticu, mesto susreta, u njemu i Francuzi upoznajusrpsku tradiciju, istoriju i kulturu. Zato i ne odobravam da pojedinci zarad ličnih interesa obezvređuju višedecenijski rad te institucije - poručuje Janković.

Navodno je, prema pisanju medija u matici, "pravio bahanalije po rezidenciji, organizovao venčanja prijatelja, pio skupa vina i šampanjac, nedozvoljeno promenio prozore na građevini Tremoaj, rezidenciji u blizini Ajfelovog tornja koja potiče iz 1912. godine, pre nekoliko godina na slavlje državnog praznika Sretenja straćio 20.000 evra..."

I hoće li ambasador Ristić da javno odgovori na medijske napade? Neće! I u pravu je jer jednom izgovorenu laž ne mogu da operu stotine istina, o čemu se uverio pre više od dve decenije ceo srpski satanizovani narod.

U slučaju prozivki na račun ambasadora Ristića podsećamo: proslavu Sretenja, sa potrošenih 20.000(?!) evra, kompletno su iz svojih džepova finansirala tri dobrostojeća dijasporca. Ta trojica patriota zahtevali su da im se imena ne objavljuju, ne želeći da reklamom brišu ponos koji osećaju zbog pripadnosti matici Srbiji i proslavi njenog Dana državnosti.

Ili, šta znači "skupa vina i šampanjac" ukoliko je to vino poklon najboljih francuskih vinarija koje su, po odobrenju ministarstva, imale neki svoj susret u našoj rezidenciji, pa u znak zahvalnosti ostavile nekoliko flaša vina, te je to vino, eto, pio ambasador u svom domu?

Ili, šta ako je promena trulih vrata-prozora u unutrašnjosti zgrade Tromoaj (nije reč o fasadi, već o zatvorenom garažnom prostoru) odobrena i parafirana od strane arhitekte i komisije i uz izvođače radova koji su stigli iz Srbije, pogotovo ukoliko rezidencija nije cela pod zaštitom države, već samo tapiserija koja se nalazi na zidu salona i kojoj ne sme da se ošteti nijedan končić, kao i duborez u salonu koji uvek mora da blista u svojoj originalnoj lepoti?

Je li greh ako ambasador svoju, a ničiju drugu, svadbu organizuje u rezidenciji, svom stalnom staništu dok boravi u Parizu? Stoji i pitanje ko i zašto medijima distribuira neproverene i netačne podatke?

U Kulturnom centru Srbije desio se incident, nadovezale se bujice ružnih reči, u ukupnom zbiru niko od toga nije imao koristi. Naprotiv!
Pogledaj vesti o: Pariz

Nastavak na Vesti-online.com...