Izvor: NoviMagazin.rs, 14.Jan.2015, 12:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nadežda Gaće: Bezumlje ne sme imati podršku
Ovih dana svet je ujedinila tragedija koja je naišla na nepodeljenu osudu i solidarnost, ono što se kaže, svih, pa i mnogih međusobno suprotstavljenih političkih takmaca. Na Maršu solidarnosti u nedelju u Parizu Srbiju su zastupali predsednica parlamenta i prvi potpredsednik Vlade, koji je i ministar spoljnih poslova. Visoka delegacija.
Mnogo država bilo je zastupljeno na najvišem rangu; 40 zemalja su predstavljali >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << predsednici, premijeri i šefovi diplomatije. Sjedinjene Američke Države je predstavljao državni tužilac i naknadno su zvanično zažalili što na Marš solidarnosti nisu poslali predstavnika najvišeg ranga. Meni se čini da bi bilo dobro da smo i mi, iako hijerarhijski gledano visoko zastupljeni, poslali još reprezentativniju delegaciju. Da budem precizna – mislim da bi bilo bolje da je premijer uspeo da se pojavi.
Formalno, mi se nismo obrukali. Naprotiv! I medijskom pažnjom usmerenom na sve što se ovih dana dešavalo oko pariskog satiričnog lista Charlie hebdo i mnoštvom lokalnih reakcija pokazali smo da je Beograd svet i da je svet u Beogradu. No, razloga za prisustvo na samom maršu je mnogo; Evropa nam je cilj, ali pre svega sredstvo da sami sebe uredimo; sa Evropom imamo i harmonične odnose i nesuglasice. Pri tome, kad kažem Evropa podrazumevam mnogo toga. Svakako i briselsku organizaciju, ali još više lidere svih posebno najznačajnijih EU-država. Nesuglasice su češće sa administracijom, a rešenja se lakše nađu u susretu sa liderima. Znam da će biti još prilika za susrete „na vrhu“, i boljih za tu vrstu komunikacije, kao što je dolazeći Ekonomski forum u Davosu, na primer. Ali, i ovo je bila prilika da pokažemo kako znamo gde nam je mesto i da nemamo dileme kad neke vrednosti delimo sa svetom.
Terorizam nije naučno zaokružen pojam i postoje polemike i dileme šta je terorizam, ali kada se desi zločin kao što su ubistva ljudi samo zato što su se slobodno izražavali u mediju i kada je to ubistvo očigledno političko – versko, ideološko – onda se niko ne pita za definiciju. Jasno je da je to bezumni, teroristički akt. Mnogo toga što se desilo u istoriji može se svrstati u terorizam: ubistvo kralja Aleksandra 9. oktobra 1934. u Marseju bio je jedan od prvih atentata koji je nazvan terorističkim napadom. Francuska je tada zatražila osnivanje međunarodnog suda koji bi se bavio suđenjem takvih dela, a Liga naroda usvojila Konvenciju protiv terorizma.
Danas je terorizam globalni problem, nesreća u Francuskoj je najnoviji, svakako ne i poslednji događaj tog tipa. Zato je i bila veličanstvena demonstracija miliona koja je pokazala da bezumlje nema podršku; zbog toga, ali i zbog koincidencije da je ubistvo jugoslovenskog kralja pokrenulo prvu veliku međunarodnu akciju protiv terorizma, morali smo biti u Parizu. Ali, ne samo zbog toga, već pre svega zbog vrednosti koje delimo i kojima težimo, nama jeste mesto u Evropskoj uniji.
