Izvor: Blic, 28.Jan.2011, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mone juri Tutankamona
PARIZ - U poslednjih četrdeset godina, samo je jedna izložba u Parizu zabeležila više posetilaca od upravo zatvorene izložbe slika Kloda Monea u „Gran Paleu“ za koju je prodato 910.000 ulaznica. Reč je o izložbi koju je vremešna institucija „Francuski muzeji“ (smišljena posle Drugog svetskog rata kako bi se objedinili podaci o nacionalnoj baštini na tlu Francuske) 1967. priredila o Tutankamonu. Tada se 1,2 miliona >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ljudi tiskalo da vidi faraonovu masku u „Peti Paleu“.
Međutim, ova računica je donekle nepravedna po Monea. Jer, izložba Tutankamona trajala je duže, šest meseci, a sve kasnije organizovane uglavnom su trajale tri ili četiri meseca. Ova najnovija, Moneova, otvorena krajem septembra, okončana je 25. januara, dakle, posle četiri meseca.
Dalje, u vreme Tutankamonove izložbe, nije još bio izglasan propis o tome koliko gledalaca sme da bude u isto vreme u sali, što je danas striktno pravilo. Ovaj sistem kontrole, koji datira od 1994, uveden je ne samo iz bezbednosnih razloga već i stoga što je neophodno sačuvati propisanu mikroklimu u izložbenoj sali.
Između dva pomenuta rekorda - izložbi Tutankamona i Monea - nekoliko izložbi uspelo je da prevaziđe broj od pola miliona gledalaca. Sve se tiču svima dobro znanih umetnika, a oni su: Renoar, Pikaso, Mane, Dali..., drugim rečima „sigurni igrači" na kartu više među zainteresovanom publikom.
U tom pravcu fokusirani, muzeji su se upustili u ozbiljnu trku za velike izložbe. Naime, samo tako mogu da dođu do sopstvenih finansijskih sredstava i ulažu u dalje projekte na svetskoj sceni.
Nijedna od tih izložbi nije namenjena samo Parižanima i milionima turista Grada svetlosti, već po pravilu još nekim prestonicama koje sebi mogu da ih dozvole plaćajući enormno osiguranje dela. Važan momenat u novom poslovanju svetskih muzeja, jer, iako svuda država steže kaiš u kulturi, izložbe velikih majstora postaju pravi pravcati medijski bum - nalik filmskom „Avataru”.
Danas u Evropi muzeji pribegavaju još jednom zanimljivom poslovnom potezu: produžili su radno vreme do deset ili jedanaest uveče - što je logično jer zaposleni većinom rade do kasno popodne - oglašavaju se na bilbordima i u drugim vidovima reklama, omogućavaju prodaju ulaznica putem interneta... Rečju, rukovode se komercijalnom politikom blokbastera. U slučaju Moneove izložbe, valja istaći još jedan nesvakidašnji gest.
Asocijacija „Francuski muzeji” koja je izložbu Kloda Monea priredila u saradnji sa Muzejom „Orsej”, dosetila se kako će doskočiti smeni veoma toplih dana u oktobru i ciči zimi u januaru. U dugačkim redovima posetilaca služena su energetska pića, topla čokolada i madlene. .
Dakle, sve je bilo smišljeno da privuče pažnju najšire publike. A kako i ne bi kad izložba remek-dela možda najslavnijeg među impresionistima - budući da je prema njegovoj slici „Impresija izlaska sunca” nazvan čitav pokret - nije viđena u poslednje tri decenije. Do sada!
Rekordne izložbe
Tutankamnon (1967): 1.200.000
Klod Mone (2010): 910.000
Salvado dali (1979): 840.000
Ogist Renoar (1985): 824.000
Pikaso i učitelji (2009): 783.000
Eduar Mane (1983): 735.000
Vasilij Kandinski (2009): 703.000
