Izvor: NoviMagazin.rs, 23.Jul.2017, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Momčilo Pantelić: Pariska simultanka
Emanuel Makron je Donalda Trampa počastio takoreći svime za čim je gost čeznuo, ali je ipak osetio dozu nelagode – kad je uvideo da domaćinu uspeva da se predstavi kao još nepredvidljiviji lider i veći šoumen od njega u državničkim poslovima.
Dobrim delom zbog takve kombinacije, njihov nedavni susret u Parizu doživeo je publicitet koji, zasluženo, znatno nadmašuje saopštenja o rezultatima razgovora.
Sagovornici su potvrdili da će zajednički pojačati >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << borbu protiv terorizma, a kao najveće novosti mogu se doživeti izvesna usaglašavanja oko Sirije i klimatskih promena. Obe strane, proizlazi iz dostupnih informacija, sada kažu da ostavka Bašara el Asada nije preduslov za rasplet u Siriji, koji podrazumeva kako saradnju sa Rusijom (što otežava istraga o navodnim vezama Trampove okoline u predizbornim kampanjama s Moskvom) tako i dugoročno natezanje, uz ratničko učvršćivanje pregovaračkih pozicija. U pomanjkanju drugih konkretnosti, kao znak da stvari mogu da krenu nabolje protumačen je Trampov nagoveštaj da bi možda preispitao svoje protivljenje međunarodnom sporazumu o smanjivanju zagađivanja atmosfere.
Susret predsednika Francuske i SAD čini mi se znatno sadržajniji u simbolici i zvanično prećutanim razlozima. Pozivom Trampu da prisustvuje proslavi Dana Bastilje i 100-godišnjici uključivanja Amerike u Prvi svetski rat, Makron je iznenadio i sunarodnike, među kojima je šef Bele kuće rekordno nepopularan, i saveznike, pa i sve koji su procenjivali da su ta dva lidera praktično nespojivi fenomeni.
Skepsa je bila zasnovana na činjenicama. Makron je evropeista i globalista, a Tramp protivnik međunarodnih aranžmana. Francuz je i centrista, a Amerikanac izraziti desničar.
Zajedničku crtu zakerala su im nalazila u brojci 24 (koliko je godina Tramp stariji od supruge Melanije i Makron mlađi od supruge Brižit). Hroničari su ih, pak, povezivali “manom” – da su se obojica kao politički autsajderi-amateri na izborima domogli najviših položaja, pa da na tim funkcijama neće znati ni šta će sa samima sobom ni sa bližnjima, a kamoli sa “ostalima”.
Forsirajući doktrinu nepredvidljivosti, Tramp se mestimično podveo pod takve zluradosti, ali je Makron predviđanja opovrgao u svoju korist.
Od Pariza je načinio politički magnet za privlačenje nespojivosti. Tačnije, sebe je lansirao kao posrednika novog kova između moćnijih, ali i isključivijih, aktera na međunarodnoj sceni, kakve predstavljaju SAD, Rusija i Nemačka, čije je lidere nanizao kao goste u poslednjih 50-ak dana.
Reagujući “na prvu loptu”, mnogi izveštači su požurili sa slutnjama da se iz gostoljubivosti Makrona prema Trampu nazire novi tandem, nauštrb klasičnih evroatlantskih partnera. Mahom su prenebregli koincidenciju da se istog dana, 13. jula, pre susreta sa američkim predsednikom francuski lider sastao, takođe u Parizu, s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, s kojom se složio da su neophodne bitne reforme u EU, kojoj bi taj tandem trebalo da poveća i unutrašnje jedinstvo i samostalnost u globalnim poslovima.
Prebrzo je ponegde zaključivano i da je Makron toliko uzleteo da je preuzeo od Merkelove, obuzete predizbornom kampanjom, vodeću ulogu u EU. Rekao bih da njih dvoje ostaju tandem. Možda s podelom primarnih nadležnosti sličnoj “dubliranju” u Vladi Srbije, pri čemu bi kancelarka prednjačila u ekonomsko-finansijskim, a čelnik Jelisejske palate u političko-diplomatskim poduhvatima.
Nešto od takvih nivelisanja je u toku. Francuska projektuje veću finansijsku disciplinu po ugledu na Nemačku, a Nemačka pokazuje veće razumevanje za unapređenje finansijske solidarnosti, kao i bezbednosne kooperativnosti, na šta je (pored SAD) podstiče Francuska koja, u procesu istupanja Britanije iz EU, ostaje ne samo najveća vojna nego i jedina sila s nuklearnim naoružanjem u kontinentalnoj zajednici, kao i jedina njena predstavnica među stalnim članicama Saveta bezbednosti UN.
Makron se, prema procenama s kojima se slažem, ispostavio kao majstor za popunjavanje upražnjenog političkog prostora. Kao takav je na predsedničkim i parlamentarnim izborima zbrisao rivale iz klasičnih, a izblamiranih stranaka a sada uskače u “vakuum” nastao opadanjem moći SAD, Bregzitom, preokupiranošću Nemačke septembarskim izborima i povećanom sklonošću pojedinih organa u državama bivšeg sovjetskog bloka, kao i evrofobičnim strankama na Zapadu, prema autoritarnim modelima poput moskovskog, pa i trampovskog u naznakama.
Zasad su izvesna samo dva Makronova spoljnopolitička učinka. Prvo, serijom gostoprimstava popravio je imidž Francuske koja je gotovo bila istisnuta iz ključnih igara velikih sila. Drugo, omogućio je Trampu da izbegne sve širu međunarodnu izolaciju, u koju je dospeo naduvavanjem parole “Amerika pre svega”.
Dirljivo nastojanje francuskog predsednika da se afirmiše kao posrednik u prilog demokratizaciji, multilateralizmu i slobodi tržišta liči na rizičnu stratešku simultanku. Jer, za razliku od šahovske simultanke, gde se majstoru suprotstavlja mnoštvo pacera, Makronu sa druge strane tabli stoje igrači jači od njega.
Pogledaj vesti o: Pariz
