Izvor: Politika, 10.Nov.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mišel traži oca Aleksandara
Mišel Rović iz Francuske, čije je rođeno ime Miodrag Aleksandar Todorović, ima veliku želju da pronađe i upozna oca koji ga je napustio još 1960. godine
Jagodina – Miodrag Aleksandar Todorović, rođen je 1960. godine u Parizu. Francuska socijalna služba 1976. godine promenila mu je ime u Mišel Miodrag Rović. On je danas uspešan čovek. Živi i radi u Dunkerkjueu u Francuskoj. Diplomirao je socijalnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << psihologiju i radio u internatu. Oženio se Liciom, sa kojom ima kćerku Aliciu i sinove Damiena i Floriana. U međuvremenu završio je još jedan fakultet i sada radi kao viši menadžer u sektoru robnog prevoza i međunarodne razmene.
Životna želja mu je da pronađe svog oca Aleksandra Todorovića i da ga upozna. Nažalost, o njemu zna samo da je rođen 10. aprila 1929. godine u opštini Stari grad u Beogradu. Otac je u Francusku došao 1957. godine, ali je iz nje proteran 31. avgusta 1968. godine. Marta 1965. godine venčao sa Olgom Andžeić u Zemunu. Mišel je saznao i da mu se majka zvala Cecilija Čerminova.
Do ove priče došli smo preko Aleksandra Todorovića, Jagodinca. Zato što se zove i preziva isto kao čovek koga traži Mišel Rović, Jagodinski Todorović je dobio jedno od gotovo 300 pisama koje su iz Francuske upućene na adrese Aleksandara Todorovića iz raznih gradova Srbije. Mišelu Roviću smo se potom obratili mejlom, a onda nas je on pozvao telefonom.
– Majka me je ostavila u bolnici odmah po rođenju. Rekla mi je da je to morala da učini, jer me je otac napustio. Međutim, tek nedavno sam saznao da je on priznao očinstvo. Pronašao sam i njegovog advokata, koji ga je zastupao pre nego što je 1968. godine proteran iz Francuske, jer nije imao validnu dokumentaciju. Ganulo me je što mi je advokat rekao da me je otac tražio sve vreme dok je boravio u Francuskoj i da je policiji prijavio moj nestanak iako su mogli da ga uhapse, jer nije imao boravišnu dozvolu – navodi Mišel za „Politiku“.
On dodaje da njegovom ocu niko nije želeo da kaže da je on u bolničkim jaslicama, jer ga je majka proglasila za napuštenu bebu, a o takvoj osobi ne daju se podaci. Čim je saznao u kojoj je ulici otac živeo u Parizu, otišao je ne bi li nešto saznao o njemu.
– Neki ljudi koji su poznavali mog oca rekli su mi da je majka napustila oca sa mnom u naručju i da se nikada nije vratila. Ceo komšiluk pridružio se pokušajima mog oca da me nađe. Bezuspešno. „Ti si slika i prilika tvog oca. Kada gledam u tvoje lice, sećam se Aleksandra“, reči su jedne starije gospođe. Te reči su se duboko urezale u moje srce – kaže Mišel.
U potrazi za ocem poslao oko 300 pisama na adrese ljudi iz raznih gradova Srbije, koji nose ime njegovog oca. Okrenuo je preko 150 telefonskih brojeva porodica Todorović u Francuskoj. Pisao je Borisu Tadiću, Draganu Đilasu, patrijarhu Irineju, princezi Katarini... Bezuspešno.
– Od moje prijateljice Nade, Srpkinje koja živi u Parizu, saznao sam da su njeni rođaci videli mog oca prošle godine. Navodno je živeo u nekom nehigijenskom naselju u Beogradu, koje je srušeno – kaže Mišel i dodaje:
– Ne pokušavam da razumem prošlost. Samo želim da pronađem oca. Ostalo mi je malo vremena, jer on ima 82 godine. Nadama se da će mi Bog dozvoliti da ga zagrlim prvi put u životu. Živim za taj dan – kaže Mišel.
Z. Gligorijević
objavljeno: 11.11.2011.
