Izvor: Večernje novosti, 27.Sep.2015, 20:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mirisi 150 nacija u ulici Markade

PARIZOD STALNOG DOPISNIKAIZ otvorene bočice pariskog šarma nad ulicom Markade kuljaju mirisi sto pedeset nacija. Bratija svekolike provenijencije ovde hoda, trguje, životari. Svet u malom, Pariz u velikom. Podne spustilo poklopac na proključalu ljudsku košnicu. Toplota curi trotoarima, ali s boka pirka na sve strane. Nekome na početku ulice razbijen prozor, drugome na kraju >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << ne dihtuju dotrajala vrata, pa trotoarima neprestano duva neka egzotična promaja. Na čelu pravca, u kafeu "Lomi", obitavaju zajedno običan svet i otmena levičarska buržoazija opuštenih manira. Ispred nje, štraftom u špaliru špartaju crnci, Afrikanci i Srbi, Englezi i Holandezi, reče Raša Bukvić, srpska glumčina mlađe garde, koji boravi tu negde. Gospođa podatne siluete, u kostimu rasplamsalih afričkih motiva, s dezenom privlačne divlje note, pronosi pune dve kese iz kojih viri sve bogatstvo lokalne tržnice. Minuše potpuno zabrađena žena i beli hipster. Mis, valjda, čitave Afrike, stegla podruku svog skockanog dasu i ne pušta ga ni za tren. Iz daljine se čuje policijska sirena. Dve u buket boja umotane prije čavrljaju na klupi. Pored njih lagano hoda čovek u elegantnom odelu, s štapom i šeširom, koji je pregurao sve vreme ovog sveta, slika i prilika Anrija Salvadora, legendarnog pevača s Gvajane baršunastog glasa i neponovljivog zaraznog smeha. "Tropik ekspo" prodaje pirinač, crne banane za kuvanje, palmino ulje i sušeni bakalar. Daju recept. Ribu treba staviti u ključalu vodu, da se opušta jedan sat, a onda sve po redu. Šteta što s hartije ne miriše. Iz butika hrane doziva podsaharski jogurt tijakri. Vešta Tim iz Obale Slonovače ga spravlja tako što u ukiseljeno mleko dodaje proso, pavlaku, šećer, vanilu i indijski oraščić, a sve to posle pospe vejavicom kokosa. Prethode mu krupni prženi komadi misirke i morskog grgeča. Snabdevaju ambasade, lokalce i prolaznike. Specijaliteti i kod Odet. Prodavnice starog nameštaja i mobilnih telefona. Neko davno izneo muškatle da se provetre. Klinac pimpluje loptu. U vitrini berbernice petorica razmatraju situaciju u Gvineji. U izlogu aligator od plastike. Raskopan trotoar, madam u etiopijskoj narodnoj nošnji. Poljupci i beli zubi na kilo. Nečija tigrasta torba odslužila svoje. Kamara radnji. Glumci i estradne zvezde iz nekog drugog filma. Gostuje Papa Zemba. Prolaze turisti, Skandinavci, drže mapu, zalutali, Monmartr je tek malo poviše. Bačena kutija od novih cipela. I šop kompjutera. Ona će stići za pet minuta. I ovde je u podne senka manja od prolaznika. Uhu nikad mirno. Plač, smeh, graja, brujanje. Interkontinentalne princeze, izložene kovrdžave perike, pranje veša na novčić, instant-klađenje i centar socijalne higijene. Jevtini telefonski impulsi. Sređena dama izlazi iz haustora. S trećeg sprata udaraju afrički ritmovi. Dole, zuji motor u opravci. Trojica besposličara u crnom piju pivo nasred ulice, prozbore pokoju i odmeravaju. Ovde nema problema, ima samo rešenja. Prođu ljudska noga, moped, automobil, pa opet, tako, redom. Tu čoveku nikad nije dosadno.

Nastavak na Večernje novosti...