Izvor: Arte, 07.Dec.2022, 14:13

Miran Šabić: Memorija otiska

Izložba radova Mirana Šabića profesora Akademija likovnih umetnosti iz Zagreba pod nazivom "Memorija otiska" u galeriji Centra za grafiku i vizuelna istraživanja AKADEMIJA, Pariska 16. Otvaranje je u utorak, 13. decembra 2022. godine, u 19.30č.

Matrica je polazište. Zapravo, umetnik je polazište grafike. Često se u osnovi nekog medija postavi tehnika i materijal kao početak. U osnovi je autor, umetnik, pripovedač, kao početak i kraj serije radova izloženih u galeriji >> Pročitaj celu vest na sajtu Arte << Centra za grafiku. Podjednako su važni udruženi motivi memoara i brevijara autora, koliko i  matrica, tehnika, pristup, postupak. Tradicionalno orijetisan, ipak Šabić gura i rasteže sve granice lično odabranog tehničkog postupka u procesu stvaranja umetničkog dela. Iako mu niti duboka štampa niti litografija nisu nametnuti kao na određenom obaveznom kursu u okviru nastave, on potpitanjima i intervencijama donosi svežinu i razbija monotoniju tvrdo ustanovljenih pravila i redosleda u postupku. Ceo postupak dokumentuje u video radu i izlaže ga na uvid. Reč je o važnom elaboratu grafike. Grafičar poput arhitekte pristupa matrici kao organizacionoj celini čija je pefekcioznost jasna isključivo autoru, a ostaje otvorena za večitu kritiku u životu koji joj sledi kada se u skladu sa svojim medijem otisne na dvodimenzionalni papir ili, u slučaju arhitekture, izađe u treću dimenziju. Svi elementi obe matrice, i grafičke i arhitektonske, povezuju se u vremenu i prostoru i dosledne su celine u međusobnom odnosu sastavljenih elemenata. Grafika je medij koji ne trpi požurivanje, proces se mora poštovati, minutaža, izlaganje. Umetnik postaje svedok nagrizanja vremena i konsekventnog korodiranja matrice. Posebno  mesto zauzima važnost vremena, prolaznosti, starenja i efekat koji i minut života nosi. Svaki minut je jedna opomena, promena, nijansa koja donosi drugi ton crne i zasićenost površine, dodeljuje i oduzima vrednost. Miran Šabić eksploatiše vreme u procesu stvaranja umetničkog dela, ne na onaj ružan način koji reč eksploatacija uglavnom označava, već kao sredstvo za pitanje vremena kao mere koja daje validitet i značenje. Otuda su i radovi poput istrgnutih stranica iz memoara jednog mladog čoveka ili kakvog brevijara ispisanog neophodnostima za sveobuhvatan kvalitet života.

Tehnički i tehnološki superiornog izvođačkog kapaciteta i znanja, Šabić demonstrira silinu  odabranih tehnika, i litografije i duboke štampe. Posebno ih birajući u odnosu na motiv, obe pripadaju određenoj ljubavi u Kjerkegorskom kontekstu holističke ljubavi za svakoga i sve. Litografijom radi sećanja na djeda. Bira tu suptilnu tehniku ne bi li izbegao sve klopke brutalne erozije cinkane ploče koja je neminovno izložena kiselini. Jasno je da je djed persona posebne vrednosti i da se autoru ideja o bilo kakvom mučenju čini redundantnom. Nije li to i pokušaj zaštite sebe – čini drugima što želiš da tebi bude učinjeno? Naučnici tvrde da umetnost pomaže u upravljanju složenim emocijama koje dolaze sa gubitkom pamćenja. Njegove grafike su tu da se ne zaboravi sve što mu je važno u životu.

Za urbane pejzaže, prirodu opredelio se za štampu koja dozvoljava dodir. Pod prstima se osećaju posebne vrednosti duboke štampe. Dok prelazimo jagodicama preko utisnutih i ispupčenih površina, kao po mikročipu, kao da opipavamo u mraku predmete oko sebe, na sam dodir možemo dotaknuti i naslutiti Miranove opsesije. Upoznajemo autora lično. I opet se vraćamo na polazište odnosa vremena i prostora. Odumiranje unutar urbanih pejzaža, te građevine koje se urušavaju u sebe, evoluiraju u vegetativne celine i sveprodiruću vodu. Pejzaži su sasvim suprotno djedu izvedeni u tehnikama koje zahtevaju grublji hemijski proces. Duboka štampa akter je koliko i odabrani motiv u grafičkim otiscima umetnika Mirana Šabića.

Zahvalan veštini, mediju, procesu, Miran ovom postavkom još jednom ukazuje svo poštovanje velikanima grafike, svim  predanicima medija koji su mu omogućili spoznaju grafičkog umeća, ali ostaje dosledan onom nepobeđenom, onom sebi koji buntovnički insistira na pamćenju u svojim bio-grafikama, i nameće motiv i nameće stil.

Nataša Janković
Pogledaj vesti o: Pariz

Nastavak na Arte...