Izvor: Politika, 19.Feb.2011, 11:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ministri finansija G-20 o uravnoteženju svetske privrede
Ministri finansija članica Grupe 20 najrazvijenijih zemalja sveta i onih sa brzim rastom nastaviće danas na sastanku u Parizu razgovore o tome kako da se uravnoteži svetska privreda.
Francuska ministarka finansija Kristin Lagard ima težak zadatak da kao domaćin dvodnevnog sastanka obezbedi njegov uspeh, nakon što je poslednji samit G-20 u novembru 2010. u Seulu okončan bez dogovora o tome kako da se ublaže dugotrajne tenzije oko trgovinskih i valutnih neravnoteža, prenela >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je agencija AP.
Lagard je učesnike skupa juče upozorila da će najjače svetske ekonomije dospeti u novu krizu ukoliko ne uspeju da otklone opasne neuravnoteženosti u svetskoj ekonomiji.
„Status kvo”, pri kojem neke zemlje nagomilavaju ogromne suficite, dok druge imaju velike deficite, „vodi nas pravo u još jednu dužničku krizu”, ukazala je Lagard.
Vodeći svetski finansijski zvaničnici se nadaju da će uspeti da sastave listu indikatora koji na najbolji način mere opasne neuravnoteženosti u trgovinskim i budžetskih deficitima i suficitima ili nivoima duga. Inflacija i nacionalne kamatne stope će takođe verovatno biti razmatrane u okviru mogućih merila.
„Fokusiraćemo se na to kako da iskoristimo te indikatore kako bismo ostvarili bolju saradnju”, rekla je Lagard i dodala da će dvodnevni sastanak G-20 u Parizu biti posvećen „povećanju stabilnosti, smanjivanju kolebljivosti i neuravnoteženosti i boljem upravljanju svetskom ekonomijom”.
Njenom upozorenju na opasnost od neravnoteža pridružio se i direktor američke Uprave federalnih rezervi (Fed) Ben Bernanki koji je pozvao zemlje sa suficitima, kao što je Kina, da dozvole kursevima svojih valuta slobodnu fluktoaciju i ukazao da države poput SAD treba da smanje svoje budžetske deficite i da više štede.
„Ukoliko ne bude nikakvog stabilizirajućeg sistema, imaćete situaciju kao što je danas, u kojoj imate oporavak koji se odvija dvema brzinama i tražnju koja nije ravnomerno raspodeljena širom sveta”, ukazao je Bernanki.
Tržišta u naglom usponu, kao što su Kina i Brazil, isplivale su iz finansijske krize mnogo snažnije nego pojedine tradicionalnije sile, poput SAD, Evropske unije i Japana.
Među kreatorima finansijske politike postoji široka saglasnost oko toga da je ublažavanje neuravnoteženosti od ključnog značaja za oporavak globalne ekonomije, ali i veća podeljenost mišljenja u pogledu toga kako to učiniti.
Samo postojanje neuravnoteženosti govori o primeni veoma različitih modela rasta među najvećim svetskim ekonomijama, pri čemu svaka od njih tvrdi da bi promena njihove strategije - bilo da je bazirana na izvozu, kontroli valutnih kurseva ili slobodnim tokovima novca - naškodila njihovom oporavku.
Na prvom sastanku G-20 u ovoj godini, članice se juče nisu složile oko toga kako meriti neuravnoteženosti u globalnoj ekonomiji i time pomoći da se spreče buduće krize, mada pregovorači smatraju da je kompromis po tom pitanju moguć, prenele su agencije.
„Neizvesno je da li će se zemlje dogovoriti o svim indikatorima, ali smatram da je sporazum o nekima od njih moguć”, ukazao je japanski ministar finansija Jošihiko Noda.
Kina se protivi uključivanju merila valutnih kurseva i valutnih rezervi u taj paket.
Još neizvesnije pitanje je kako prinuditi zemlje da se pridržavaju tih merila o kojima se eventualno postigne sporazum.
Politika „imenuj i osramoti”, poput one koja se primenjuje u borbi protiv međunarodnih poreskih oaza, bila bi jedna od mogućnosti, mada nedovoljno efikasna.
Lagard je ukazala da će smanjenje neuravnoteženosti „zahtevati saradnju, razumevanje međusobnih stavova i stečenih prava”. Ona je rekla da od skupa očekuje pomak „od razumevanja ka saradnji”.
Ministri finansija G-20 će se ove godine sastati još nekoliko puta, pre nego što u novembru bude održan samit lidera članica te grupacije u Kanu.
Tanjug
objavljeno: 19.02.2011
