Izvor: Studnel.com, 30.Jun.2015, 17:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milan Rakić − pesnik koji je otadžbinu branio pesmom
Mile Rači, kako su ga u detinjstvu zvali, rodio se 18. septembra 1876. u Beogradu. Milan Rakić potiče iz ugledne porodice, a otac mu je bio pozorišni i književni kritičar i političar. Ubrzo nakon smrti oca počinje da se vezuje za dedu po majci, čuvenog Milana Đ. Milićevića, književnika i uglednog predsednika Srpske akademije nauka. Uz pomoć svog dede upisuje Filozofski fakultet sa koga prelazi na Pravni fakultet, a zatim nastavlja studije u >> Pročitaj celu vest na sajtu Studnel.com << Parizu. Po povratku u zemlju ušao je u diplomatsku službu u kojoj je proveo veći deo života. Radio je u Skadru, Bukureštu, Stokholmu, Kopenhagenu, Sofiji i Rimu.
Vreme koje je proveo u Evropi pomoglo mu je da proširi znanja iz oblasti kulture, muzike i književnosti. Njegove prve pesme pojavljuju se 1902. godine u Srpskom književnom glasniku. Dok je službovao u Prištini napisao je svoje prve pesme od kojih se izdvajaju Simonida, Božur i Na Gazimestanu. Bio je oduševljen istraživačkim duhom i savršenim stilom Flobera, od koga je usvojo način rada i disciplinu stvaranja, kao i žudnju za savršenstvom. Upravo zbog toga Rakić nije napisao mnogo pesama − ukupno 64 pesme i nekoliko pozorišnih kritika. Njegove pesme su duboke, jednostavne, prožete najsnažnijim pesimizmom. Bila je to poezija istančanog i misaonog građanskog intelektualca, koji se produhovljeno i skeptično odazivao ljudima oko sebe. Rečenice su mu bile kristalno jasne, a jezik besprekorno čist i krepak.
Foto: opusteno.rs
Za razliku od Dučića, Rakić ne peva radi lepote, već radi misli. U pesmama Milana Rakića jasno se razaznaju sledeći pesnički krugovi: ljubavno-erotski motivi, ljubavna lirika, motivi patnje i trpljenja, misaona lirika, motivi nacije, otadžbine i prošlosti, rodoljubiva lirika. Milan Rakić bio je oženjen Milicom, ćerkom Ljubomira Kovačevića, koji je bio ugledni srpski istoričar i političar. Uprkos tome što je bio braku sa Milicom, njegova velika ljubav, kako tvrde istoričari književnosti, zvala se Desanka Živadinović. Njihova ljubav više je bila bajka nego stvarnost. Pred kraj svog života šalje joj svoje poslednje pismo, te u svojim stihovima kaže da može mirno da završi svoga života dane.
Kada se razboleo, Rakić je dva puta operisan u Parizu. Umro je u Zagrebu u četvrtak uveče 30. juna 1938, a sahranjen tri dana kasnije sa vojnim počastima na beogradskom Novom groblju. Jedna od poslednjih njegovih rečenica bila je: Ne čudite se doktore, meni je suza uvek nailazila lako. Kao da sad čujem očev glas: A kod tebe Mile Rači opet suze. Za života je objavio četiri pesničke knjige: Pesme (1903), Nove pesme (1913) i Pesme (1924, 1936). Njegove knjige su prevođene na francuski, nemački, mađarski, bugarski, ruski, italijanski i engleski jezik.
Izvori: prelepapoezija.com, novosti.rs, knjige.pravac.com
milan rakicna danasnji danpesnikakademik
