Izvor: NoviMagazin.rs, 06.Avg.2019, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mediji: Pariz i Berlin bi da otkrave odnose s Putinom
Francuski predsednik Emanuel Makron će kroz nekoliko dana ugostiti predsednika Rusije Vladimira Putina u trenutku kad mediji i izvori u Parizu i Berlinu navode da Francuska i Nemačka žele da se vrate na "realpolitik" s Moskvom, koja međutim šalje "zbunjujuće znake" jer je sve oštrija prema opoziciji.
Makron će Putina primiti vrlo ciljano uoči sastanka u Bijaricu Grupe 7 najmoćnijih svetskih zemalja, >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << iz koje je isključena Rusija, i svakako zaključke iz tog susreta preneti Nemačkoj i drugim moćnicima Grupe 7.
Pariz i Berlin bi, prema medijma i analitičarima u EU, što nezvanično potvrđuju i neki zvaničnici, hteli da "otkrave" i na "odgovorniju ravan s većim poštovanjem" svedu odnose s Rusijom, jer oštra politika i sankcije za poslednjih pet godina nisu donele željene promene u politici Moskve.
"A Rusija je, ipak, jedna od najmoćnijih svetskih sila i… sused Evropske unije", kako dobro obavešteni briselski portal B2 javlja.
B2 navodi da je "za Pariz i Berlin glavni cilj da se smiri sukob na istoku Ukrajine, pokrene zakočeni proces iz Minska (za rešavanje ukrajinske krize) i time obezbedi određen pol stabilnosti na istoku evropskog kontinenta".
Takođe, cilj je i da Rusija ostane privržena nuklearnom sporazumu s Iranom "jer, paradoksalno, danas je u vezi s više ključnih svetskih pitanja (Irana, Bliskog istoka, stanja u Zalivu, multilateralizma) Rusija katkad bliža evropskim stavovima nego američkim… otud se i nameće nužnost da se u žiži evropske politike izvrši ravnoteža".
Francuski list Mond u opširnom uvodniku primećuje da nedavno vraćanje Rusije u Savet Evrope, "što je ostvareno pre svega zahvaljujući podršci Pariza, pokazuje da ruske vlasti teže da i dalje budu smatrane članom evropske porodice… ali to traži uvažavanje pravila, u prvom redu poštovanje pravne države".
Na pitanje agencije Beta da ocene da li bi na realnijim osnovama utemeljena politika EU-Rusija, a to znači pre svega usmeravanje ukrajinske krize ka rešenju, značila da bi moguće ublažavanje sankcija EU prema Moskvi uticalo i na smanjivanje pritiska na Srbiju da usaglasi svoju spoljnu politiku s politikom Unije prema Rusiji, izvori u Savetu ministara EU su odgovorili da neke već promene ne može biti.
Jer, objasnili su, "čak i ako dođe do promene u odnosima EU-Rusija, to će biti postepen uslovljen proces, a od Srbije će se uvek tražiti da konačno, a što pre, usaglasi svoju sa spoljnom i bezbednosnom politikom Unije".
Zasad su protiv menjanja odnosa s Rusijom pre svega baltičke zemlje, Poljska, ali i Švedska i Holandija.
Zbog hapšenja preko dve hiljade demonstranata u Moskvi su Pariz i Berlin odlučno protestovali kod ruskih vlasti, ali je Moskva uzvratila tvrdnjom da iza demonstracija stoje američki i nemački diplomati, kao i neki zapadni mediji.
Direktor francuskog Instituta za međunarodna i strategijska izučavanja (IRIS) Paskal Bonifas smatra da je "povratak Rusije u Savet Evrope prvo ukidanje sankcija Rusiji od 2014. godine i svedoči o francusko-nemačkoj volji da obnove dijalog s Rusijom".
Direktor francuskog instituta kaže da "Makron, koji sebe predstavlja kao naslednika De Gola i Miterana, sada mora i delovati saglasno tom nasleđu… a to znači da utvrdi sopstveni program odnosa s Moskvom… ne obazirući se na NATO ili Pentagon".
Jer, kako se ukazuje, "Pariz i Moskva nisu ni saveznici, niti neprijatelji i Francuska mora biti predvodnik u pokušaju da se ponovo uspostavi minimum poverenja između Rusije i EU, tako da EU usvoji politiku veoma različitu od NATO".
Dnevnik Mond u osvrtu ukazuje na to da su "moskovske vlasti obustavom lažne, nameštene istrage protiv novinara Ivana Golunova, pokazale da znaju da slušaju javnost".
Ali napominje da sadašnja hapšenja nezavisnih kandidata za ruske izbore sad to ozbiljno dovode u pitanje i dodaje da će to Putinu kroz par dana besumnje staviti do znanja Makron.
Pariski list da su "u svemu tome i pragmatični razlozi koji se tiču same ruske elite".
"Perspektiva haotične promene na čelu ruske države 2024 (jer Putin po ustavu više ne može da se kandiduje na izborima) već izaziva snažne trzavice u eliti", primećuje Mond.
List zaključuje da bi se "u odsustvu jasnih pravila igre, bitke između klanova i unutar vlasti nastavile i to sve nasilnije…a da nova nomenklatura, mada navikla na komešanja, mnogo više voli predvidivost i stabilnost".
.jpg)
