Izvor: RTS, 29.Jan.2009, 19:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Masovni protesti u Francuskoj
Stotine hiljada radnika izašlo je na proteste u gradovima širom Francuske zbog, kako kažu organizatori, nedovoljnih mera Vlade da sačuva i zaštiti radna mesta i plate. Posledice svetske ekonomske krize izazvale su talas nezadovoljstva, a na udaru građana našle su se vlade mnogih država.
Nekoliko desetina hiljada građana okupilo se danas u centru Pariza, gde su počele demonstracije u okviru generalnog štrajka, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << organizovanog širom zemlje na poziv francuskih sindikata, za odbranu radnih mesta koja su ugrožena ekonomskom krizom.
Predsednik Francuske Nikola Sarkozi izjavio je da je legitnimna zabrinutost koja je danas izražena štrajkovima i masovnim demonstracijama širom Francuske.
"Kriza nezapamćenih razmera koja pogađa svetsku ekonomiju izaziva legitimnu zabrinutost u Francuskoj kao i svuda u svetu", rekao je Sarkozi.
Prema njegovim rečima, vlast mora da sluša, započne dijalog i ima odlučnost da reaguje.
Sarkozi je u saopštenju naveo da će se u februaru sastati sa sindikalnim organizacijama i poslodavcima kako bi se napravio program reformi koje treba sprovesti ove godine.
Kolona demonstranata formirana je na trgu Bastilja iza velike parole sa porukom: "Zajedno suočeni sa krizom. Zaštitimo radna mesta, kupovnu moć i javni servis. Stop otpuštanju i za generalno povećanje plata i penzija".
Osam sindikata podržalo je štrajk koji je odraz straha od nezaposlenosti i nezadovoljstva vladinim paketom mera za stimulisanje privrede, za koji se naširoko misli da zapravo nagrađuje bankare i špekulante optužene da su glavni krivci za krizu.
Masovne demonstracije jutros su organizovane u Bordou, Marseju i Lionu, a širom Francuske bi tokom dana trebalo da bude organizovano oko 200 protesta.
Fransoa Šerek iz sindikata CFDT opisao je proteste u oko 200 gradova kao "najveće radničke skupove u posljednjih 20 godina".
Bernar Tibol, šef najvećeg francuskog sindikata CGT tvrdi da je na ulice izašlo više od milion ljudi, kako bi pokazali neslaganje sa Sarkozijevom desničarskom Vladom.
"Odbijamo da plaćamo zbog kapitalističke krize", pisalo je na jednom transparentu u Lionu, gde se okupilo 25 do 30 hiljada ljudi, prema podacima policije i organizatora.
Otežan saobraćaj u Francuskoj
U gradskom saobraćaju u Parizu većina metro linija funkcioniše uz velike zastoje, a štrajkuju i vozači autobusa i taksisti.
Železničke linije u pariskoj oblasti i regionalni vozovi posebno su pogođeni sa samo 35 odsto vozova koji saobraćaju, saopštila je Francuska železnica.
Od srede uveče nijedan nacionalni ili međunarodni voz nije pušten u saobraćaj. Pariski metro radi sa oko 75 odsto kapaciteta, a autobus sa 85 odsto.
Francuska železnica obezbedila je, međutim, da ne budu pogođeni vozovi "Eurostar" i "Talis" koji povezuju Francusku sa Engleskom i Belgijom.
U vazdušnom saobraćaju 10 odsto letova na aerodromu "Šarl de Gol" će biti otkazani i 30 odsto na aerodromu "Orli".
Saobraćaj nije potpuno paralisan, zahvaljujući takozvanom minimalnom servisu koji su preduzeća obavezna da organizuju prema poslednjim izmenama zakona, donetim nakon što je predsednik Nikola Sarkozi stupio na vlast.
Talas nezadovoljstva potresa Evropu
Nezadovoljni građani mnogih evropskih držva protestuju zbog otpuštanja, reorganizacija preduzeća i drugih posledica svetske ekonomske krize.
Firme širom sveta prave spiskove za otpuštanje radnika zbog teške finansijske situacije u kojoj su se našle, a vlade mnogih zemalja suočavaju se sa velikim izazovima. Prve političke žrtve su već pale, nove se tek očekuju.
Vlada Islanda je pala pošto je zemlja praktično bankrotirala. Posle višemesečnih demonstracija, premijer Geir Harde bio je primoran da podnese ostavku. Analitičari, ali i građani strahuju da vanredni izbori neće ništa rešiti.
Predsednik republike poverio je mandat Socijaldemokratskoj alijansi da formira novu koalicionu vladu i da bez odlaganja pokuša da izvuče zemlju iz ekonomskog ćorsokaka.
Talas protesta zbog mera štednje koje vlade preduzimaju kako bi ublažile udar finansijske krize, zahvatio je i druge evropske zemlje. Građani Grčke, Bugarske, Litvanije i Letonije nezadovoljstvo izražavaju na demonstracijama.
Nezadovoljni grčki zemljoradnici
Posle decembarskih protesta anarhista, đaka i studenata, već desetak dana protestuju i poljoprivrednici u Grčkoj.
Blokirane su glavne saobraćajnice i granični prelazi, a učesnici protesta zahtevaju poreske olakšice i garantovane, povoljnije cene svojih proizvoda. Vlasti su ogorčenim poljoprivrednicima ponudili pomoć u visini od 500 miliona evra, ali to zasad nije prihvaćeno.
Vlada Grčke prisiljena je da preduzima mere štednje zbog usporenog privrednog rasta. To je dovelo do povećanja stope nezaposlenosti, pogotovo među mladima od kojih svakii peti sada traži posao.
Pod pritiskom demonstranata premijer Kostas Karamanlispočetkom meseca izvršio je promene u Vladi, ali još nije jasno da li će uspeti da izbegne vanredne izbore jer protesti još traju.
U Bugarskoj su građani u poslednje vreme dva puta protestovali ispred Parlamenta tražeći brže ekonomske i socijalne reforme, kako bi se ublažile posledice globalne finansijske krize.
Studenti, nastavnici, lekari i zaposleni u javnim službama zatražili su od socijalističke vlade, na poslednjem okupljanju ispred zgrade Parlamenta, da nešto hitno preduzme ili podnese ostavku.
Kamenjem na Parlament
Demonstracije potresaju i Letoniju posle odluke Vlade da smanji plate kako bi dobila međunarodnu finansijsku pomoć.
Više od 10.000 građana nezadovoljstvo je izražavalo ispred Parlamenta, a posle pokušaja grupe demonstranata da uđe u zgradu, policija je bila prisiljena da interveniše.
U susednoj Litvaniji policija je imala pune ruke posla kada su građani koji protestuju zbog smanjenja socijalnih davanja počeli da gađaju kamenicama zgradu Parlamenta. Više od 80 demonstranata završilo je u pritvoru, a 20 u bolnici.
Sindikati traže veće plate i očuvanje radnih mesta i najavljuju izlazak na ulice.
Ekonomski stručnjaci tvrde da je ovo samo početak, da najteže tek dolazi.
Prvo su se na udaru našle banke, a sada su na redu kompanije koje, zbog pada potražnje, već prave spiskove za masovno otpuštanje radnika.
.jpg)
