Izvor: Večernje novosti, 29.Mar.2015, 20:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Marko Stupar: Oslobodimo se kompleksa Zapada

CELI svet je zahvatila duhovna kriza, ljudi ne veruju ni u Boga, ni u đavola, samo u profit. Konačni cilj je samo i uvek novac - kaže u intervjuu za "Novosti" veliki srpski slikar Marko Stupar, koji već decenijama živi i stvara u Parizu. Idemo iz tragedije u tragediju... Najnovija je pad aviona. - Bolesnom čoveku, s konstantovanim traumama, dozvolili su da bude kopilot i dali mu živote drugih u ruke. Pitam se da li to, neko, možda, namerno radi, da bi nam išlo sve gore? Takve stvari >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << su na granici terorizma. Za sve normalne ljude to je moralni šok. * Može li spas da se nađe u umetnosti? - Na Kolarčevom univerzitetu se svojevremeno vodila debata o tome da li je umetnost evolutivna. Ako bismo se tim principom nadovezivali, recimo, na stvaralaštvo starih Egipćana, ko zna gde bismo danas bili. Verovatno u estetskom savršenstvu, kao anđeli. Postavlja se pitanje šta umetnik sada da stvara? Ako je umetnost evolutivna, onda bi slikar danas trebalo da baci četku. Pretvaramo se u idiote, teroriste, ubice. U sva zla ovog sveta. * Šta je uzrok svemu tome? - Pohlepa. Ko je taj ko će reći da mu je dosta novca? Niko nikada nije bio dovoljno bogat. Ni Krez, ni Kir-Janja, ni Molijerova stara tvrdica Harpagon. Čovek je uvek hteo više. To je njegovo prokletstvo. Bogatstvo mu sada daje mogućnost i tehniku da se još više bogati. Ali, on danas ne zna da se bogati. Sistem je sam sebe pojeo i više ne može da izađe iz začaranog kruga. Čovek uvek sam sebi napravi omču, a nezajažljivost je omča savremenog sveta. Danas ima onih koji zarađuju 400 puta više od svojih radnika. Dvesta porodica poseduje veće bogatstvo od celog sveta. Već na nekoj drugoj planeti pripremaju boravak za svoje potomstvo. A traže nekakvu nebesku pravdu. * Preti li svetu novi veliki sukob? - Kad je prošlo bez rata? Zapad stvara velike probleme svojom bahatošću. NATO hoće da uđe u dvorište Rusije. Zar im Moskva nije ustupila i više nego što je trebalo kad se raspao SSSR? Malo su im baltičke republike, pa ih izazivaju, žele i rusku kolevku Ukrajinu. Treba nekada čitati i bajke. A tamo svaki ruski junak stalno brani Ukrajinu od Zapada! Zna se šta su radili Taras Buljba i Aleksandar Nevski. Kad god je Zapad udario na Ruse, dobio je po prstima. I, opet će dobiti. Istorija se ponavlja, a od nje se malo uči. Najopasniji su oni koji nemaju mnogo eksponata u svom etnološkom muzeju, a ostrve se na stare civilizacije. Amerika neće moći da zakoči Rusiju u njenom napretku. I još nešto: niko ne voli da ga ponize i to ne može na dobro da izađe. Iskreno, ne verujem da će se čovečanstvo ikada smiriti, biti zadovoljno i srećno, da će idealna božja pravda doći na zemlju. SVET JE U BOSANSKOM LONCU * KAKO Francuska danas izlazi na kraj s nacionalnim izazovima? - Šarli je provocirao muslimanski svet. Ne smeš se rugati svecu. Vređaš time milione duša. Ali, to nimalo ne opravdava ubistva i haos. Sve to pripada širokom svetskom kontekstu. Francuska je na udaru kao i svaka druga zemlja. Dešava se ovde, dešavalo se u Španiji, Danskoj, kod nas u Bosni. Svet je danas u velikom bosanskom loncu, u koji su upali Ukrajina, Grčka, ekonomska kriza, radikalni islamisti. Veliki problem Francuske je što je dozvolila da se na njenoj teritoriji, u predgrađima, razviju prava geta, u kojima vladaju posebna pravila. S druge strane nevidljive ograde su naoko bezbrižni gradski buržuji. Iako je velika većina stanovništva u naseljima lojalna zemlji u kojoj živi, mnogi ne žele da se integrišu, jer osećaju podrugljivost. Ovde sam pola veka, i uvek sam primećivao surevnjivost između ta dva sveta. Razlika ovde ima više nego u Bosni između Srba i muslimana. Jer, mi smo jedan narod. * Kako se običan čovek u svemu tome snalazi? - Definicija čoveka je vrelo srce, hladna glava i radne ruke. Danas su glave vruće, srce hladno, a mnogi lenštine. Nikad nije bilo većeg apsurda, od umetnosti do filozofije. Dostojevski je ruske futuriste pitao šta će da rade kad stave tačku? * Je li se svet približio toj tački? - Opasno se primakao ambisu. Loše usmerenim i iskorišćenim tehnološkim napretkom, a pre svega egoizmom i glupošću. Jer, tehnološki napredak pametnim ljudima ne bi trebalo da smeta. Točak raspada se, nažalost, ubrzava. Urbane pobune, ratovi, atentati dobijaju na intenzitetu. Zavladala je strašna nervoza. Jedina nada su još Kina i Rusija. * Gde započinje raspad? - Nepoštovanjem porodice. A ako se porodica kao osnovno jezgro društva raspada, raspašće se i društvo. Zato smo i došli dovde. Postajemo individualci, prepušteni raznim vetrovima. Brat s bratom više ne može. Učitelja odavno više niko ne poštuje. A šta čovek može da uradi sam? Takvima je lako vladati. * Zašto Sloveni ne mogu da se nametnu u Evropi? - Kroz čitavu rusku literaturu, Zapad je uvek bio veličan. Napoleon je naneo mnogo zla Rusiji, ali i pored toga svaki ruski student je imao njegovu malu bistu na svom radnom stolu. Priznajemo zapadnoevropsku civilizaciju i visoko je cenimo, a ona nam na tome nije zahvalna. Svejedno, Zapad nam je i dalje ideal. * Šta tek, onda, reći za Balkan? - Mi smo, na Balkanu, prignječeni. Rade nam šta hoće. Oduvek je tako bilo. Samo zavade, a onda gledaju, i ostave nam da sve sami završimo. Uvek ćemo zavisiti od volje velikih sila. Stvari idu svojim putem i mi na njih ne možemo da utičemo. * Jesmo li, ipak, i sami, bar malo, krivi kad privlačimo tuđu batinu? - Ne malo, nego mnogo. Potrebno je puno više mudrosti. Možda će se Balkan jednoga dana i smiriti, ali sve mora da se izgradi na novim osnovama. Ne trpimo se, a, zapravo, nema nam bližih.ISKRENOST PRED SAMIM SOBOM * KOLIKO se preživljeno ogleda u vašim slikama u kojima život, ipak, ima smisla? - Čovek nikada ne može da pobegne od sebe. Slikam intuitivno, ali me nepravda nagoni da dam maksimum od sebe. Intelektualac ne treba da kontroliše sve svoje žice i rime. Liričar sam, optimista, i pored svega što sam rekao. To je kritika, nije pesimizam. Ako je receptivan i iskren sa sobom, čovek slika svoju unutrašnjost. Kao desetogodišnjak prisustvovao sam strašnoj sceni, streljanju svog oca. Ta slika mi je stalno pred očima. A onda dođe neko i kaže mi da to, možda, ima i svoj pozitivan odjek, jer je u meni probudilo duboka osećanja koja prenosim na platno. Nadam se da moje slikarstvo, ipak, počiva na sreći. * Kakvu budućnost, kao rođeni Potkozarac, vidite za BiH? - Pa dobro, eto, neka bude i te Bosne! Postoji Republika Srpska, kao određeni vid satisfakcije. Ali, nažalost, mislim da se BiH, ovakva kakva je, neće održati. Sad i Hrvati hoće svoje. Napunili su Haški tribunal Srbima. Asimetrično teško opstaje. A i svetu je kad-tad potrebno da se zapali nova iskra. Da upru prstom i kažu: "Vidite šta se radi, na samo dva sata leta od zapadnih prestonica. A kod nas je sve fino." * Šta će, gledano slikarskim okom, biti s Kosovom? - Možda je podela rešenje. Jedan deo Albaniji, drugi Srbiji. Ali, onda bi, ako je tako, i drugi regioni u bivšoj Jugoslaviji trebalo da dobiju šta hoće. Da se lepo promešaju karte, pa kad već, nažalost, ne možemo zajedno, onda, bar, svakom svoje. * Šta nama Srbima nedostaje da bismo imali bolju budućnost? - Ozbiljnost, profesionalni pogled, značajno bolje školstvo. Treba da naučimo da poštujemo nacionalne vrednosti i istoriju. Treba nam više patriotskog žara. A prošlost nam je potrebna da bismo izgradili budućnost, ne da bismo ostali u njoj. Dušu imamo, treba samo da se vratimo jačini koja je čuva. Moramo, takođe, da se oslobodimo nepotrebnog kompleksa koji nam je Zapad nametnuo, zbog toga što nam, usled turske okupacije, nedostaje period renesanse. Izgubili smo tada puno vremena, pa smo hteli što pre da nadoknadimo taj nedostatak, a oni su tu brzopletost iskoristili. Ali, bez obzira na to, imamo mnogo kvaliteta, pa nema nikakve potrebe da osećamo inferiornost. * Šta su glavne karakteristike našeg naroda? - Epsko mnogo utiče, na tome smo školovani. Ep je uvek prisutan. Pomaže nam da se iščupamo, i održimo. Važniji je od lirskog. Ep nas greje, ali nam, u isto vreme, lirika daje karakterističnu sentimentalnost. To neprestano prožimanje ova dva kontrapoda daje nam specifičnu nacionalnu definiciju. * Koje su nam glavne vrline i mane? - Pozitivne strane su nam jednostavnost i skromnost. Dobri smo ljudi, još se nismo iskvarili. Nismo kukavice. Imamo avangardni humor. Humani smo. Među manama su odsustvo hijerarhije u poštovanju vrednosti. Povodimo se za emocijama. Ima previše rivaliteta. * Šta nedostaje mladim naraštajima? - Da pročitaju "Eru s onog svijeta". Da ne koriste samo sto reči u svom rečniku. Da obogate sebe i svoj izraz. Da se vrate na Vuka. * Imaju li naša deca budućnost? - Svakako! Čovek, ipak, i uvek, na kraju uspeva da se nekako izvuče.
Pogledaj vesti o: Pariz

Nastavak na Večernje novosti...